1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


Fruktoza–glyukozaning izomeri, shirin mevalarda va asalda glyukoza bilan birga uchraydi. U glyukozadan va saxarozadan shirinroq. Fruktoza keton-spirt



Download 0,54 Mb.
bet9/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

Fruktoza–glyukozaning izomeri, shirin mevalarda va asalda glyukoza bilan birga uchraydi. U glyukozadan va saxarozadan shirinroq. Fruktoza keton-spirt hisoblanadi. Uning tuzilishini quyidagicha ifodalash mumkin:
CH2OHCHOHCHOHCHOHCOCH2OH
Gidroksil guruhlar borligi tufayli fruktoza glyukoza kabi saxaratlar va murakkab efirlar hosil qiladi. Lekin aldegid guruhi yo`qligi sababli u glyukozaga qaraganda kamroq darajada oksidlanadi va «kumush ko`zgu» reaksiyasini bermaydi. Glyukoza kabi fruktoza ham gidrolizlanmaydi.
Disaxaridlar. Saxaroza–disaxaridlar ichida eng katta ahamiyatga ega bo`lgan modda hisoblanadi, u lavlagi shakari yoki qamish shakari ham deyiladi. Uning emperik formulasi. C12H22O11.
Qand lavlagida va shakarqamishda saxarozaning miqdori ko`p bo`ladi. U qayin, zarang shirasida, ko`pchilik meva va sabzavotlarda uchraydi.
Saxaroza (odatdagi shakar)–oq kristall modda, glyukozadan shirinroq, suvda yaxshi eriydi.
Saxarozaning muhim kimyoviy xossasi–qizdirilganda vodorod ionlari ishtirokida gidrolizlanish hususiyatidir. Bunda saxarozaning bitta molekulasidan glyukoza molekulasi bilan fruktoza molekulasi hosil bo`ladi:
C12H22O11 + H2O  C6H12O6 + C6H12O6
Saxaroza glyukoza fruktoza
Saxaroza «kumush ko`zgu» reaksiyasini bermaydi va qaytaruvchilik xossalariga ega emas. Shu bilan u glyukozadan farq qiladi. Saxaroza molekulasi siklik shakldagi glyukoza va fruktoza molekulalarining qoldiqlaridan tarkib topgan; ular bir-biri bilan kislorod atomi orqali bog`langan.
Hozirgi vaqtda saxaroza tarkibida 20 % gacha saxaroza bo`ladigan qand lavlagidan olinadi.
9.O‘simliklarning havodan oziqlanishi
Я шил усимликларнинг куёш нури инггирокида карбо­нат ангидрид гази ва сувдан органик моддалар х,осил цилиш жараёнига фотосинтез дейилади.
Ж. Пристли (1771) усимликлар нафас олиш биноба- рида ифлосланган \авони тозалашини, Я. Ингенгауз (1779) бу жараён факдт ёруглик иштирокида содир булишини исботлади. Ж. Сенебье ва Т. Соссюрлар томо­нидан яшил усимликлар карбонат ангидрид ва сувдан органик модда \осил к,илиши ва бунда хрвога эркин кислород ажралиб чик,иши эътироф этилди. К. А. Тимир­язев узининг «Куёш, *аёт ва хлорофилл» номли рисо- ласида фотосинтез жараёнининг механизмини очиб бер­ди. Шунингдек, фотосинтез жараёнини урганишга А. П. Виноградов, Р. В. Тейс, С. Рубен ва М. Камен каби олимлар катта \исса кушдилар.
Фотосинтез анча мураккаб жараён булиб, бир неча босцичда содир булади. Баргдаги яшил пигмент — хло­рофилл ёрумик энергияси квантларини ютгач, фаол \олатга утади. У барг таркибидаги икки молекула сув билан таъсирлашиб икки атом водородни тортиб олади. Колдик гидроксил (ОН)лардан водород пероксид \осил булади, к,айсики уз навбатида сув ва кислород атомла- рига парчаланади:
н2о, -> Н20+0
Баргнинг атмосфера ^авосини кислород билан бо- йитиши бевосита мазкур жараёнга асосланган.
Фотосинтезнинг ёруглик фазасида хлорофиллда кузгалган электронлар фотолизга учраган сув протон- лари (Н-ион) ёрдамида трифосфопиридиннуклеотид (ТПН)ни кайтариб, ТПН-Н2ни \осил килади. Бу би- рикманинг бошкдча номи купчиликка таниш булган НАД (никотинамидадениннуклетид)п,щ>.
Уз навбатида НАД—Н2 фотосинтезнинг крронгулик реакцияларида кайтарувчи вазифасини бажаради. Юк,о- рида айтилган барча узгаришларда энергия донори булиб АТФ (фотосинтетик фосфорланиш ма\сули) хизмат к,илади.
Кейинги узгаришлар натижасвда усимлик танасида оддий углеводлардан мураккаб углеводлар, шунингдек бир к,атор азотсиз органик бирикмалар \осил булади. Бу бирикмаларнинг микдори ёрутлик кучи, усимлик тури \амда яшаш шароитлари (тупрок намлиги, озик моддалар ва х,арорат билан таъминланиши)га боглик.
Фаолият курсатаётган баргларда ёрутлик таъсирида хлорофилл микдори камаяди, хлоропластлар танаси эса йириклащади. Бунга карши уларок, сояда колган баргларда хлорофилл микдори купаяди, цайсики, барг фаолиятини кучайтиришда му^им ахамиятга эга.
Барг таркибидаги азот ва магнийнинг 75, темир- нинг 80, рухнинг 70, кальцийнинг 65, калий ва мис- нинг 50% и хлоропластлар танасида жамланади. Бу ра- Камлар мазкур элементларнинг фотосинтезда катта ахамиятга эга эканлигини курсатади. Хлоропластлар тар­кибида ферментЛар хам куп микдорда учрайди.
Барг юзасига ёруглик тушгандан кейин 5—10 сония 5ттач, органик моддалар синтезланади. Кдндай модда ва канча микдорда синтезланиши усимликнинг табиати, ёши ва етиштириш шароитларига боглик,.
Бир кг барг таркибида 1—3 г атрофида хлорофилл булади ёки бошкача айтганда, х,ар 25 см2 барг юзасига 1 мг хлорофилл тугри келади.
Битта баргдаги хлорофилл доналарининг умумий юзаси шу барг пластинкаси юзасидан карийб икки юз марта катгадир.
Ёз фаслида 1 мг хлорофилл бир соат давомида 5 мг карбонат ангидридни ассимиляциялашда иштирок эта- ди. Битта кундузда барг массасининг 25% и атрофида органик модда синтезланади, лекин унинг 5—10%и нафас олиш жараёнида сарфланади. Куёшдан тарцала- диган ёруглик энергиясининг жуда кам цисми — атиги 1—2,5% и фотосинтез жараёнида узлаштирилади.
Атмосфера х,авосидаги карбонат ангидрид микдори

  1. 03% дан 0,01% га тушиб колса, фотосинтез тухтайди. Карбонат ангидрид микдори 30 марта ва ундан \ам купрок, оширилса (сунъий шароитларда), фотосинтез- нинг самараси \ам шунга мос равишда ортиб боради.

Барг 1—2 моль карбонат ангидридни узлаштириб, 112 /скал энергия туплайди. Бир га майдондаги картош­ка ёки кдндлавлаги бир кеча-кундузда 1 т га я кин карбонат ангидридни узлаштириб, 500 кг органик мод- дани синтезлайди.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish