1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


O‘simliklarning mineral kimyoviy tarkibi. O‘simlikdagi suv



Download 0,54 Mb.
bet5/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

5. O‘simliklarning mineral kimyoviy tarkibi. O‘simlikdagi suv.

Усимликлар кимёвий жщатдан них,оятда мураккаб тузилган булиб, уларнинг танаси сув ва курук модда- лардан таркиб топган.
Усимликнинг курук, модцаси деганда, улар таркиби- даги минерал ва органик моддалар йигиндиси тушуни- лади. Усимлик тукималари таркибида курук модцанинг микдори нисбатан кам, аксинча, сувнинг микдори куп булади. Улар таркибидаги сув ва курук; моддалар нисба- ти одатда усимликнинг тури, ёши ва тана kjicmh ёки тук^шанинг физиологик \олатига боглик; равишда узга- ради
.



24

Сув. Усимликларнинг усув органлари тукдомаларида 70 дан 95% гача, уругларнинг задира тупловчи ва меха- никавий тук,ималари хужайраларида эса 5 дан 15% гача сув булади. Усимлик к;ариб боргани сари тукушаларда- ги, айник;са, репродуктив органлар тук^маларидаги сув­нинг ялпи забираем ва нисбий микдори камаяди. Кишлок хужалик экинлари таркибидаги КУРУК мод- данинг 42—45%и углерод, 40—42%и кислород, 6—7%и водород хиссасига тугри келиб, уларнинг йигиндиси 90—94% га тенгдир. Азот ва бошкд элементларнинг йигиндиси атиги 6—10% ни ташкил килади Усимлик танасидаги сувнинг функциялари бевосита унинг физикавий ва кимёвий хоссалари билан боглик,.
Сувдаги юк,ори солиштирма иссикдик сигами ва \ар кандай х,ароратда хам бугланиш хусусияти усимликлар- ни кизиб (куйиб) кетищцан сакдайди.
Сув — яхши эритувчи булиб, унда аксарият бирик- малар электролитик диссоциланади ва зарурий озик, элементларнинг ионлари узлаштирилади.
Сирт таранглиги юк,ори булганлиги боис сув турли адсорбция жараёнларида ва минерал хамда органик бирикмаларнинг бир жойдан иккинчи жойга силжиши- да мухим роль уйнайди.
Сув молекулаларининг кутбланганлик хоссалари Хамда структурасининг тартиблилиги усимлик хужай- раларида куйи ва юк,ори молекуляр бирикмаларнинг ион ва молекулаларини гидратланишига сабаб булади.
Сув усимликлардаги энергетикавий узгаришларда, аввало фотосинтез жараёнида, кимёвий бирикмалар­нинг хосил булишида алохида ахамиятга эга. У Куёш нурининг фотосинтез учун зарур, кузга куринадиган ва шунга яцин ультрабинафша кисмини утказиб, инфра­кизил радиациянинг маълум кисмини тутиб к,олади.
Усимлик тукима хужайраларида сувнинг булиши тур- горга
сабаб булади, бу турли-туман физиологик ва био- кимёвий жараёнларнинг мухим йуналганлик ва жадаллик омилидир. Усимлик танасида органик бирикмаларнинг биокимёвий синтези ва парчаланиш реакциялари бево­сита сув иштирокида боради.
Сув тупрокдаги минерал тузларни эритувчи ва усим­лик танасида моддаларнинг харакатланиши хамда ал- машинуви учун мухитгина булиб к,олмасдан, улар хужай- ра тузилишининг ажралмас цисми хамдир.
Усимликлар таркибидаги сув микдори унинг тури ва ёшига, таъминланиш даражаси, транспирация ва озик­ланиш шароитларига богликдир.
Курук моддалар. Усимликлар танасида КУРУК модда­ларнинг тупланиши атмосферадан карбонат ангидрид газини ютилиши ва илдиз тизими томонидан тупрокда- ги минерал тузларнинг узлаштирилиши хисобига содир булади.
Углеводлар, ёмар ва бопща азотсиз органик бирик- малар учта элементдан — углерод, кислород ва водород- дан тузилган, оцсил ва бопща азотли органик бирикма- лар таркибида эса азот *ам учрайди. Мазкур туртта элемент — органоген элементлар деб аталади ва усим- ликдар курук моддасининг тахминан 95% га як,ини улар ^иссасига тугри келади.
Усимликлар танасида учрайдиган барча элементлар усимлик \аётида тутган урни ва микдорига кура учта гуру^га ажратилади.
Углерод, кислород, водород, азот, фосфор, калий, кальций, магний, олтингугурт ва темир каби элементлар усимликларнинг меъёрида усиб-ривожланиши учун ута зарур \исобланади. Уларнинг мивдори одатда усимлик танасининг 0,01% идан токи бир неча ун % ини ташкил ^илади ва макроэлементлар деб юритилади.
Марганец, бур, молибден, мис, рух, кобальт, иод, ванадий каби элементлар усимликлар таркибида анча кам (10 3 — 10 6%) микдорда учрасада, усимликлар тана­сида содир буладиган асосий биокимёвий ва физиологик жараёнларда муч,им а^амиятга эгадир. Бу элементлар — микроэлементлар деб номланади..



Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish