Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

МА^СУЛОТЛАРГА ЦМИЛАДИГАН
ТАЛАБЛАР
Ш боб. МА^СУЛОТЛАРИНИНГ КИМЁВИЙ ТАРКИБИ
ЗЛ . Ма^сулотларнинг сифат кУрсаткичлири
Дон ва урурли донлар ширкат, фермер, дехдон хужалик­
ларида, саноат корхоналари омборларида ва бопща жойларда 
сацланади. Дала экини махсулотларини сифатли сацлаш му- 
Хим юмушлардан бири хис°бланиб. сацлаш технологиясининг 
бузилиши унинг сифатини пасайишига олиб келади.
Дала экини махсулотларини етиштиришда уни сацлаш 
якунловчи босцич булиб, сацлаш объект» сифатида дон ва 
дон уюмига физикавий, кимёвий ва биологик омилларнинг 
таъсирини 
ур ганиш
мухимдир.
Дон — дуккакли усимликлар меваси ва уруридир. У бир 
урурли 
1
уфуц мева. Бурдой, жавдар, маккажухори ва арпа 
билан сулининг ялангоч донли хиллари пустсиз. Сули, шоли, 
тариц ва бопщалар—юпца пустли булади.
Доннинг асосида муртак ция холДа жойлашади ва бу 
цисм асоси (туби) деб аталади. Доннинг асосидан учигача 
булган оралиц унинг узунлиги хис°бланади. Доннинг юцори 
томони пастга царатиб цуйилса, горизонтал диаметри унинг 
энини, вертикал диаметри эса йуронлигини билдиради.
Дон анатомик тузилишига кура, уч асосий цисмдан: 
пуст, эндосперм ва муртакдан иборат. \ужайраларнинг куп 
цисми эса крахмал ва одсил моддалар билан тулган булади. 
Эндоспермнинг четдаги цавати алейрон цават деб юритилади. 
Муртак доннинг асосида жойлашган булиб, у булажак усим­
лик муртакларидан иборат. Масалан, турли мойли усимлик- 
ларни урурлари катта-кичиклиги буйича 
хаР 
хил 
булиб, 
тур­
ли шаклларга эга (2-расм).


/ -кунгабоцар; 2—ын.хсар: З —каиакупжут; 4—кунжут:
5 —мойли знеир; в —ерёшоц; 7—рапснинг урути.
Турли дала экинларининг цандай мацсадлар, ишлатили- 
ши х^амда фойдали эканлигини аниц белгилаш учун, албат- 
та, уларнинг кимёвий таркиби ва анатомик тузилишини 
чуцур билиш талаб этилади. Дон таркибида унинг тури, хи- 
ли, етилиш даражаси ва бошца курсаткичларига цараб, \ а р
хил ва турли мицдорда органик бирикмалар (оцсил, углевод, 
липид, пигмент, витамин, фермент), минерал моддалар ва 
сув булади. Бу моддаларнинг мицдори дон таркибида (\а т т о
бир навда) усиш шароитига кура (тупроц, ицлим, агротех­
ника ва бошца) бир мунча узгариши мумкин. Лекин тарки­
бидаги кимёвий моддалар мицдори узгаргани билан х,ар тур- 
даги донлар узларига хос булган кУрсаткичларни сацлаб 
цолади. Дала экинлари донлари таркибига цараб, уч гуру\га 
булинади: 
J>>
1. Крахмалга бой; 2. Оцсилга бой; 3. Мойга бой.
Биринчи гурухдаги бошоцли дон экинлари \ам да мар- 
жумак (фечиха) донида урта \исобда 70—80 фоиз углевод 
(асосий цисмини крахмал ташкил этади), 10—16 фоиз оцсил 
х^амда 2—5 фоиз мой булади.
Иккинчи rypyxjra дуккакли дон экинлари киради. Бу 
экин донларининг таркибида уртача 25—30 фоиз оцсил, 
60 -6 5 фоиз углевод, 2 -4 фоиз мой булади.
Учинчи гуру\ таркибида, асосан, мой куп булган экин­
лар жамланган булиб, уртача 25—50 фоиз мой х1амда 20 —40 
с}юиз оцсил булади. Баъзи ёрли урурларнинг таркиби 3-расмда 
келтирилган.


Мааиз
Магиз
Чигит
Ловия
П уст м щ
П уст лоц
-
Хом протеин
- К у л
~ Хом клетчатка
J
ш
— 
Аэот сии j к с трактир моддалар
З-рпсм.
Ьи'ыш ё|'ли уругларнинг тиркиби.


Халц х^жалигида донлардан ун, ёрма, ем тайёрлаш 
\амда техник мацсадларда фойдаланилади. Нон учун унлар- 
нинг асосий цисми бурдой \ам да жавдар донларидан, мака­
рон мах^сулотлари учун ун цаттиц бурдовдан тайёрланади. 
Гречиха, тариц, сули ва бошца экин донларидан юцори си- 
фатли ёрмалар тайёрланади (1, 2).
Маккажухори дони кенг мацсадларда ишлатилади. Бу 
дон туридан ун, ёрма, крахмал, глюкоза билан биргаликда 
ем \амда циём тайёрлашда ишлатилади. Таркибида мой куп 
булган донлар асосан ёр олиш учун ишлатилади (4-жадвал).

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish