Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

2.3. Махсулотларни сацлиш жараёнида
исрофгарчиликка царши кураш
Дала экини махсулотларини са^лаишинг назарий ва 
амалий асосларини ^рганиш босцичнинг асосий мацсадлари- 
дан биридир. Ози^-овцат саноати ва ахолини дала экини 
махсулотлари билан узлуксиз таъминлаш учун хаР бир мах­
сулот турининг етарли жамрармаси булиши керак. Шунинг­
дек, чорвачилик учун х ам куп мицдорда дата экини махсу­
лотлари зарур. 1^олаверса, хосилнинг к а п а цисми урурлик 
фонди сифатида са^ланиши даркор. Бундал ташцари, хосил 
булмаган йиллар табиий офат ва боища эхтиёжлар учун 
захира булиши шарт. Мамлакат буйлаб нстеъмолчига дата 
экин махсулотлари етиб боришида захиратарни садлаш цуии- 
даги чизмада курсатилганидек амалга оширилади (1-чизма):
1-чи:иш.
Дили зкини ми^сулитлирииииг и<п<*|.молчиги 
сгиб бориши.
Ишлаб чицарувчидан цишлоц хужалиги махсулотлари- 
нинг кам цисми истеъмолчига етиб боради. Унинг катта 
цисми (баъзи хом ашё турлари т^лиц) исгсъмол эхтиёжидан 
олдин сацланади, хатц хужачигининг турли сохаларида тай- 
3 0


ёрланади ёки цайта ишланади. Захираларнинг асосий миц­
дори хужалик ва тайёрлов (давлат ва х^иссадорлик) ташки- 
лотларида мужассамлаштирилади. Фацат экиш учун мамла- 
катимизда юз минглаб тонна турли экинларнинг урури сац­
ланади. Катта мицдорда дон ва дала экини мах^сулотлари 
чорва моллари х^амда парранда учун цолдирилади. Чорвачи- 
ликнинг ривожланиши сабабли бунга эх.тиёж йилдан-йилга 
ортмоцда.
Барча экин турлари \осилдорлигинн кутариш ва ялпи 
х1осил мицдорини ошириш мумкин, лекин истеъмолчига м а\- 
сулотларни етказиб беришнинг турли босцичларида куп миц­
дорда исрофгарчиликка й$л цуйилса ва сифати пасайтирилиб 
юборилса, унда натижалар самарасиз булади. Айницса, 
\о -
сил йириб олингандан кейинги даврда ма\сулотларга нот^кри 
муносабатда булиш натижасида исроф мицдори юцори були­
ши мумкин. Бундан ташцари мах^сулот бутунлай бузилиши 
ёки улар таркибида за\арли хусусиятлар юзага келиши 
мумкин.
Фан ва техника ривожланишига царамай, \озирги давр­
да \осилнинг катта цисми исроф булмоцда. Теримдан ке­
йинги уюмдаги исрофни камайтириш ва сифатини сацлаш 
учун уни уз вацтида ташиш, сацлаш ва сотиш жараёнига 
асосий эътиборни царатиш керак (2 ,4 ,9 ).
Сацлаш давридаги ма\сулот исрофтрчилиги уларнинг 
физик ва физиологик хусусиятлари натижасидир. Фацат мах,- 
сулот табиати, унда руй берадиган жараснларни, улар учун 
ишлаб чицилган сацлаш режимларини яхши билиш, исрофни 
камайтириш ва хрсилдорлик усишини таъминлаш имконини 
беради.
Махрулотни сацлашда исроф икки турга булинади: миц- 
дорий ва сифат буйича исроф. Кончили к \олларда бу ис- 
рофлар узаро борланган булади, яъни уюмдаги исроф си- 
фатдаги исроф билан цушилиб боради ва бунинг акси куза- 
тилади. Табиатда исрофгарчиликлар физик, биологик були­
ши мумкин. Сацлаш даврида доннинг исрофи 2-чизмада кур- 
сатилгандек турли хоссаларга борлиц.
Турли дала экинлари исрофгарчилигининг тулиц та\ли- 
ли тегишли б^лимларда танишгириб борилади. Бу ерда ф а ­
цат турли исрофгарчиликка муносабатни турри ба\олаш ва 
умумий а\волини таъкидлаш зарур.


Биологик хоссалари

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish