Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

Нафас олиш
Донларнинг упиши
д
Микроорганизмларнинг ривожланиши
5
а
Хашарот ва каналарнинг ривожланиши
It
V
S
Уз-узидан цизиши
и
S
О*
О
Кемирувчиларнинг йуц цилиши
2
Паррандаларнинг йуц цилиши
£
S
Механик (физик) хоссалари
S
и
Жаро\атлар
Майда заррачалар
Буляклар
2-чимю.
Дом ни урурларнинг сацлшпди исроф fiyjimn турлари.
2 .3 .1 . Мицдорий исрофгарчилик
Сацлашда ма\сулот мицдорининг камайиши физик хусу- 
сият ва физиологик жараёнлар натижасида руй беради. Фи­
зик исроф мисолида ма\сулотдаги намликнинг атроф-му\ит- 
га бурланиши тушунилади. Аммо бу турли ма\сулотларда 
\а р хил кечади. Баъзи сабзавот ва меваларда кам мицдорда 
намликнинг бурланиш белгилари булиши цонуний \исоблана- 
ди ва исрофнинг умумий чамасига киритилади. Дон ва урур- 
ларни сацлашда эса бурланиш натижасида намликни камайи­
ши исроф хкисобланмайди (1,7,9).
Физик исрофнинг бошца тури—ма\сулотни сацлаш дав­
рида кучириш, цайта тахлаш жараёнида устки цатламларида 
майда цисмларнинг ажралишидир. Бу х^олда мах,сулот ом­
борхона сатх1ида ёки дон билан доннинг снрралиши натижа­
сида х1исобсиз майдаланиш юзага келади. Мах^сулот уюми 
жойдан-жойга цанча куп к^чирилса, шунчалик майда зарра- 
чалар мицдори купаяди, эх^тиётсизлик натижасида, \атто 
сацланаётган мах^сулотнинг танщи цисми жарох^атланиши ва 
майда заррачалар ажралиши мумкин. Мш^дорий курсаткич- 
ларда бу катта исрофгарчиликка олиб келади ва келгусида 
ма\сулотнинг сацланувчанлигига таъсир этади.
Биологик жараёнларнинг бошца куринншлари натижаси­
да уюмдаги исрофгарчилнклар жуда юцори булиши мумкин. 
Чунки дон ва урурларнинг нафас олишида цуруц моддалар 
к^п сарфланади. Энг цулай тартибда снцланганда нафас 
олиши натижасида юз берадиган исроф оз мицдорни ташкил 
3 2 .


этади, баъзида донлар тортилганда унинг фарци, х,атто се- 
зилмайди. Айницса, махсулотлар таркибида зараркунанда \ а -
шаротлар купайганда к^п исроф руй беради. Аммо сацлаш- 
ни гукри ташкил этиш зараркунанда ва кемирувчилар фаол- 
лигини йуцца чицаради. Махсулотларни сацлаш нот^рри 
ташкил этилганда эса, улар таркибида механик зарарланшн 
булаклар купаяди х&мда кемирувчилар ва цушлар таъсирида 
исроф мицдори ортади (4,6,9).
Лаборатория ва ишлаб чи^ариш шароитида утказилган 
амалий ва тажриба синовларининг курсатишича, дон сад- 
лашни турри ташкил ^илишда цуруц модда мицдорининг ис- 
|юфи йилига 0,07—0,3 фоизни ташкил этади. Сацлаш ша- 
роити цанчалик ёмон булса, шунча куп дон исроф булади. 
Масалан, дон уз-узидан ^изиши натижасида сифати сезилар­
ли пасайиши ёки бутунлай йу^олиши билан бирга, исроф
3 -8 фоизни ташкил этиши мумкин. Сацлаш жойларида ке- 
мирувчи ва цушларнинг пайдо булиши катта исрофга олиб 
келади. Шундай ^илиб, махсулотларни с.щлаш жойларида 
уюм исрофи муцаррар содир булади, аммо дон турри тар- 
тибда сацланса, исроф бошланрич мицдордан ошмайди ёки 
жуда оз булиши мумкин.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish