Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки


д и с и ушбу формула буйича фоизда аницланади: ]ЛА=Мр М п - Ш



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

1
д и с и
ушбу формула буйича фоизда аницланади:
]ЛА=Мр М п - Ш
% .
Мбр
б у ерда: Мр-масса фарци,
(г);
Д /йр-бругго м ассаси, (г );
М н-г
нетто м ассаси (г).
Натнжалар 0,01 фоиз аникликда топилди.
У мумий ифлослик ва аралашмани механизациялашти- 
рилмаган усулда анидлаш. Илдизмевалардан олинган намуна 
тогорага жойлаииб брутто массаси 10 граммгача аницликда 
топилди. Сунгра илдизмеваларни 1 см ва ундан кам ён ил- 
дизчалар ва думчалар, барг ва усимталар, шунингдек, палач, 
бегона утлар, органик ва минерал аралашмалардан тозалана- 
ди. Илдизчаларга ёпишиб цолган туироц ничоцнинг утмас 
томони ва шётка ёрдамида тозаланади. Баъзида (нам заво­
да) илдизмевалилар ювилиб, цуритилади. Шуи дан сунг тоза 
ва аралашмасиз илдизмевалар тогорага жойланиб, нетто ва 
брутто массалари аницланади.
И лдизм евалар си ф ати ва \о л ати н и аницлаш . Наму- 
надаги илдизмевалар туироц ва аралашмалардан тозаланиб, 
яшил масса силкитилади. Барча намунани 10 грамм аниц- 
ликда тортилади. Сунгра илизмевалар \а р бир курсаткичга 
цараб сараланади: кучли механик шикастланган, сулиган, 
гуллаган, шунингдек, яшил массаси ажратилади. Илдизмева- 
ларнинг курсатилган курсаткичлари ва яшил массасининг 
фоиз мицдори уларнинг массасини барча намуна массасига 
солиштирилиб, 100 га кушштирнш билан аницланади. Яшил 
масса мицдори, 0,01 фоизликда аницланади.
1\анд лавлагини тургор х1олатини анидлаш (В.Н. Шевчен­
ко буйича) 15—20 дона илдизмевалар палаш, барглар. Ил 
дизчалар, думчалар ва туироцдан цулда тозаланади (ювил- 
масдан). >\ар бир илдизмева тенг турт цисмга булинади ва 
х1ар булакдан уткир пичоц билан узунликда 5 мм.дан куп 
б^лмаган цалинликда парчалар кесилади.
Парча техник тарозиларда 0,1 г аншушкда тортилади, 
сунгра 25—30 см диаметрли идишларга жойланиб, устидан


2—3 л совуц сув цуйилади ва 2 соатга цолдирилади. Сунгра 
парча сувдан олиниб, устига сувни сочик; ёки фильтр 
цорози
билан енгилгина артиб, дарх/зл тортилади.
Сувда 2 соаг давомида ушланган парча массасини шарт- 
ли цанд лавлагини бутунлай тургор \олати тикланган деб 
цабул цилинади. Массани сувда шимдирилган ва шимдирил- 
|уича фарци, фоизли сулиган даражасини курсагадн. Илдиз- 
меваларни 5 фоиз намлик йуцотиши нормал ту ргорли,
6 дан 15 фоиз енгил сулиган, 15 фоиздан юцори намлик 
йуцотганлари эса к учли су>лиганлар \исобланади.
Цанд лавлагининг цандлилигини ан и ц л аш . Ушбу кур- 
саткич сахаромстрда иссик; сув ёки совуц сув дегерлаш усу- 
лвда тайёрланган намуна (бутца)да аницланади. Бундай таж- 
риба олиб бориш учун илдизмевалардан дастлаб майдаланган 
масса—бутцани бутца тайёрловчи ёки илдизмева туцималари- 
ни майдаловчи мосламаларда тайёрланади. Баъзи цанд завод- 
ларида бунинг учун автоматик тизимлар мавжуд.
Иссиц сувда дигерирлаш услуби. Унда 26,0 г бутца 
техник тарознда тортилади ва диаметри 66±1 мм ва баланд­
лиги 130 мм догистион идишга жойланади. Ш у ерга гшиет- 
када 178,2 мм цуркошинли уксус цуйилади.
Идиш 
оеш
резина цопламаш цонцоц билан бураб, зич 
ёпилиб, ёнбошлаб чайцатилади ва 30 дацицага 80°С термо- 
статга ёки 82—83°С сув х^аммомига ц^йилади. Шу вацт да­
вомида курсатилган х^ароратлар термостат ва сув \аммомида 
бир текис ушлаб турилади. Агар тах1лил этиладиган намуна- 
лар мицдори ку'п булса, сув \аммомидаги х1арорат 85—86°С 
гача оширилади.
Сув хаммомидаги сувнинг сат\и шулгдай булиши керак- 
ки, дегистион идишнинг барча цилиндр цисми сулуш булиши 
шарт. Термостат ёки сув х.аммомидачигида идиш маълум 
в а цт оралигада икки маротаба ёнбошлатиб чайцатилади (ка- 
мида 8—10 маротаба). Тик \олатда силкитиш мумкин эмас.
Орадан 30 дающа утгач, идиш 20 дацицагача 20°С ха- 
роратли термостат совутгичда ёки 19—20°С \ароратли совуц 
оцар сувда совутилади. Совутилган идишнинг усти цуруц 
\олгача артилади, сунг камида 15 маротаба силкитиб чайца- 
тилади ва мавжуд аралашма филтрланади. Филтрлаш у'чун 
воронка ва стакан цуруц булиши керак. Филтрлаш пайтида 
воронка соат ойнаси билан ёпилади.


Поляриметрик трубка икки марта олинган аралашма 
билан чайилади, с$нг у билан тулдиричади, ойна билан ёпи- 
лади ва поляризация цилинади. Трубка орцали х^амма фил- 
трат утказилади.
Совуц сувли дигерирлаш услуби. Техник тарозида
52,0 г бутда тортилиб, бутда тайёрловчи ёки цанд лавлаги 
туцималари май дал аги чн и н г тоза идишига жойланади. Пи­
петка билан икки марта уксус аралаштирилган суюцлик 
ду шил ад и.
Идиш уяга цуйилади, корпус туширилади ёки тизим ри- 
чаги ёрдамида идиш шундай кутариладики, резина билан 
ма\камланган фланец идиш буринига турри келсин ва уни 
зич ёпсин. Прибор 1—3 дащщага уланади. Идишда сутоцлик 
фильтрланади ва олинган филтрат поляриметрик трубкага 
цуйнлади.
Жиз^оз в а м атериаллар: техник тарози, ареометрлар, 
стакан, соат ойнаси, воронка, фильтр, поляриметрик трубка.
12-иш.
КАИОПИИНГ СИФАТ КУРСАТКИЧЛАРИНИ
АНИЦЛАШ
Д арснииг мацсади: талабатрни к;айта ишлаш учун ка- 
ноинииг хом ашё сифат курсаткичлари билан таништириш.
И ш л аш тартиби: машрулотларда цуйидаги вазифалар 
утилади:

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish