Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки


Махсулотлар сифатига таъсир курсатувчи омиллар



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

Махсулотлар сифатига таъсир курсатувчи омиллар
Етиштириш
боскичл»ти
Омнллар
Урур
Тур. nan, рси|>одукцШ1. Урурларни :)кишга тайёрлаш (ара- 
лаш.малардан тозалаш, дорнлаш ва бошца). Урурларни 
давлат станднрти буйича классларга ажратиш.
Етиштириш
ишроитн
Гсографик пш|и)|гп] (кснглнк, дсиги:| сатх,идан баландлнгн. 
ицлнмп). 'Г\и|Ю1\ таркиби, ишлоп бсриш. Ллмашиб экиш 
д а т олдинги усимлик. Vprnviap турлари, куллаш муддати, 
еурориш тури, муддати, сарфланадншн сув мш^орп. Кя- 
салликлар билан яарарланишн (бактериоз, микоз, вирус 
касаллнклари). За|м\ркушшда \«Н1И|ют.'шритп' таъсир этн- 
iiiii. Усув даврндагн нцлнм хусусинтлар.
.\осилин
пприштнрнб
0.111111 Ш!ЦЮ11ТП
.\оснл1ш йириштириб олиш усуллари ва муддитларм. Те- 
рнмга зарур техник воснталарнннг х,олати. Тернм машниа- 
лнpi 1 дан фопдалапнш тартиби. Об-\нно шаронтлари.
.\оСПЛ
1
!|| 
ТШ 1ШШ
Транепорг воспталаринннг турлари на \олятп. Фоидалани- 
ладшан пдншлар тури ва \олати. Ташиш давомнилшн 
(мнс<х|ш пацтн). Об-\аш> ша|юптларн.
Бирламчи iiui.'ioi) 
бсриш
Уз вацтида ишлов берши. Ишлоп бсриш тури ва усуллари. 
Мшшшяларнииг ишлаш режимн. Об-\аво ша1юитлари.
Корхоиаларда 
lyiiira ИШ.'ШШ
Снцдашгн тайёрлаш. Сацлаш усуллари ва омбор турлари. 
Ощлаш 
таргибн. 
Спцлянаётгпп 
м.\сулотларни 
назорат 
Килишни ташкил этиш.
Корхоиаларда
КЛМТИ ИШ.'ШШ
Рецептура. |^уллаш1лядигян ускуналар. 'Гехнологик жараён 
таргиби.
Варча
Гхх'кнчларда
Ишлаб чицарншда ходимлармн технологии, техник 
па 
нктнсодни малакаси ва уларни узлаштнриш да|>ажасн.
Боища цишлоц хужалиги ма^сулотлари ^атори турли 
усимликлар дони ва урурларининг озиц-овцат х,амда техноло­
гик циймати ицлим омилларига, хрсилни тергандан сунг 
ишлов беришга, ташиш ва сацлашга узвий борлицдир. Бу- 
ларнинг х^аммаси, шунингдек, техник хом ашё — зигар ва 
пахта толаларига \а м таъсир этади.
Инсон табиатдан олган озиц-овцат махсулотларини сац- 
лашга дадимдан \аракат дилиб келган. Ёввойи усимлик- 
ларнинг мева ва урурларини териб, ов ва балицчилик билан 
шурулланиб, долган овцатларни бузилишидан сацлаш, уни уз 
имкониятига цараб, \айвон ва х^ашаротлардан \имоя цилиш 
усулларини дуллаган.


Утроц \аётга утилиши билан усимликларни парвариш- 
лаш, уй \айвонларидан фойдаланиб дехдончилик цилиш, да- 
лачиликнинг янада кенг ривожланиши ва \а ё т манбаи учун 
зарур булган жамрармаларнинг купайишига сабаб булди. Бу 
жамрармаларни бузилишдан, турли зараркунандалар емири- 
шидан сацлаш керак эди. \озиргача етиб келган цадимги 
сдгорликлар (археологик изланиш материаллари, ц^лёзма ва 
китоблар)да купгина маълумотлар туч (ланга и булиб, улар ин­
сон озиц-овцат жамрармаларини цандай усуллар билан сац- 
лашга интилгани акс эттирилган.
Махрулотларни мицдор жи\атидан х,амда сифатини ту- 
ширмасдан \а р бир турини энг цулай шароитларда сацлашга 
эришиш мумкин. Бу шароитларни урганиш мах^сулотларни 
сацлаш режими ва усулларини ишлаб чициш х^амда мукам- 
маллаштиришни уз ичига олиб, сацлашнинг назарияси ва 
амалиётининг асосий вази(|>аси \исобланади. Бу масалани 
\а.ч этишда аввал, сацлаш объекта сифатида ма\сулотнинг 
хусусиятларига эътибор берилади. Ш унт асосланиб, унинг 
истеъмол хусусиятларини юцори сацлагаи \олда режим ва 
усуллари аницланади. Аммо бунда масаланинг ицтисодий то- 
мони \ам инобатга олинади. Масалан, ма\сулотни сацлаш 
учун аъло шароит яратиш мумкин, лекин бу ортицча сарф- 
\араж ат \исобига эришилади. Харажатларни тулиц цоплаш 
учун сотишда фацат нархни кутариш х^исобига эришиш мум­
кин. Шунинг учун амалиётда ма\сулотларни сацлашнинг 
турли усулларини цуллашда уларнинг хусусиятлари, бах,оси, 
хужалик имконияти ва махрулотни цандай мацсадга мул- 
жалланганлигини эътиборга олиш, махрулотнинг \а р бир ту­
рини сацлаш учун тегишли техник замин яратиш зарур.
Ма\сулотларни сацлашдаги чидамлилиги, унинг кимёвий 
таркиби, физик тузилиши ва атроф-му\ит таъсирига борлиц. 
Сацлашда ма\сулот таркибидаги эркин сув мицдорининг куп- 
лиги мушкуллик турдиради. Бу сув х^ужайра ва туцималарда 
алмашиш жараёнлари шароити учун зарурдир (2-жадвал).
Дала экини ма\сулотларини етиштириш ва сацлаш жа­
раёни уларга микроорганизмлар таъсир цилиши мумкин бул­
ган шароитларда утади. Барча усимликлар узига хос х1аётий 
микрофлорат эга, касачланган усимликлар эса юцумли ка- 
салликлар инфекциясини тарцатувчидир. Х^сил йиришда мик- 
рофлора, атроф-му\ит микроблар билан (асосан, тунроцдан)



Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish