Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

Л о ви л
— Phaseolus L. авлодининг Fabaceae оиласига 
м&нсуб булиб, уз ичига 150 дан ортиц турларни цамраб ол- 
ган бир йиллик усимликдир. Дехдончиликда 20—30 га яцин 
турлари экилмоцда. Америкадан келиб чиццан турлари: од­
дий ловия—Phaseolus vulgaris L, лима ловияси—Phaseolus lu 
natus L., учи ингичка баргли ловия (Тепари)-Phaseolus acu- 
tifolius Аха Gray, куп гулли ловия—Phaseolus inultiflorus 
Wild лар киради. Ловия энг цадимги экинлар цаторига ки­
ради. Унинг йирик донли янги турлари цадим замонда тро­
пик Америкадан келиб чиццан, майда донли эски дунё тур­
лари (мош ва бошцалар) Осиё мамлакатларида бундан 6—7 
минг йил илгари экилар эди.
Йирик донли ловия XVI асрда Марказий Америкадан 
Европага олиб келинган. Россияда XVIII аср охирида экила 
бошланган. Ловия \ам цимматли озиц-овцат усимлиги бу­
либ, дони таркибида у'ртача 28 фоиз оцсил бор. Доннинг 
таъми яхши, енгил х,азм булади. Етилган дони суюц овцат, 
салат, цуюц овцат, консерва тайёрлашда ишлатилади. Чала 
пишган дуккаги янгилигида ёки консерваланган \олда сабза- 
вот сифатида ишлатилади. Ловия ер юзида кенг тарцалган 
булиб, майдони катталиги жих^атидан дуккакли дон экинла­
ри орасида иккинчи уринни эгаллайди. Реснубликамизда ло­
вия сурориладиган ерларда экилади (2,3,8).


Осиё ловияси ёки мош
— Phaseolus aurens Piper бир 
йиллик ут усимлик. Илдизи УН илдиз булиб, яхши ривожла- 
нади. Мош майда донли Осиё ловиясининг куп тарцалган 
турларидан биридир. Унинг дони озиц-овцатга ишлатилади. 
У юцори калорияли, ширин, тез \азм булади. Хиндистон, 
Корея, Япония ва бошца давлатларда экилади. Узбекистан 
ва Тожикистоннинг сугориладиган ерларида, цисман Цирри- 
зистон ва Кавказ орти республикаларида куп тарцалган.
Вигпа
(ловиянинг бир тури) булиб, Vigna savi. турку 
мига киради ва икки кенжа турга кирадиган дон учун эки- 
ладиган subsp, sinensisra ва япшл дуккаклари учун экилади - 
ган subsp. Sesquipedalis (сарсабилсимон вигна)га булинади.
Вигна тропик ва субтропик ицлнм усимлигидир. У Афри- 
кадаги цатор давлатларда, Осиёда, шунингдек, А 1^1 Ида кун 
экилади. Таркибида уртача 27,6 фоиз оцсил бор. Асосан, оц 
донли навлар озиц-овцатга кун ишлатилади. Вигна дони таъ- 
ми яхшилиги ва енгил хазм булиши билан фарц цилади. 
Сарсабил (Спаржа) навларининг дуккаги суюц, цуюц овцатга 
зиравор сифатида цушилади, салат цилинади ва консервала- 
нади. Вигна ёрмаси ва концентрат сифатида цорамолларга, 
чучцаларга берилади.
\амдустлик давлатлари орасида, асосан, Марказий Осиё 
республикалари ва Кавказ ортида экилади. Узбекистонда у 
ловия номи билан аталиб, деярли \амма жойда — пахтачи- 
лик, сабзавотчилик ва бошца хужаликларнинг сурориладиган 
кичикроц майдонларида экилади (2,3,6).
Соя
Fabaceae оиласига, Papilimoidae, кенжа оиласига, 
Glycine L., авлодига мансуб булиб, унинг беш эколого- 
географик кенжа турлари мавжуд. Олимларнинг фикрича, 
маданий соя ёввойи \олда усунчи соядан G. ussuriensis Rgl. 
дан келиб чиццан.
Соя энг цадимги дуккакли дон экини \исобланиб, хил- 
ма-хил мацсадларда ишлатилгани сабабли цимматли экинлар 
цаторига киради. Унинг ватани Жанубий-Шарций Осиёдир. 
Европада XVIII асрда, \амдустлик мамлакатларида XIX аср- 
да (Россия ва Грузияда) экила бошланган. Узбекистонда XX 
асрнинг бошларида соя устида биринчи марта тажриба олиб 
борилган. Х1озирги вацтда шоликор туманлардаги унча. цатта 
булмаган майдонларга экилади. У озиц-овцатда фойдаланила- 
диган, ем-хашак тайёрланадиган техникавий экиндир. Тар-


киби 33—45 фоиз углеводлар, шунингдек, витаминлар, оц- 
сил, мой куп булган ноёб усимликдир. Унинг оцсили кимё- 
вий таркибига кура х^айвонлар оцсилига яцин туради. Дони 
таркибида сутдаги каби козеин бор. Шунинг учун соя оц- 
сили ачиганда сутга ухшаб ивиб цолади. Соядан сут, сузма, 
цаймоц, пишлоц тайёрланади. Махсус усулда соядан тайёр- 
ланган сузма гуштнинг Урнини босади ва турли овцатларга 
ишлатилади.
Соянинг дони озиц-овцатга куп ишлатилади. Унидан цан- 
долаг ва бопща туйимли озиц-овцат махрулотлари тайёрлана­
ди. Яшил д}Тчкаги озиц-овцат ва консерва саноатида ишлати­
лади. Ёки озиц-овцат саноатида цимматли усимлик мойи си­
фатида ишлатилади. Шунингдек, совун, лак, буёц тайёрлашда 
ишлатиладиган техш!кавий хом ашёдир. Кунжарасини бутдой 
унига цушиб нон ёпилади. Соя туцимачилик, пластмасса са- 
ноати ва бопща тармоцларда ишлатилади (3,7,8). Кунжара 
уни сероцсил концентрат сифатида молларга берилади (уни- 
нинг таркибида 40 фоиз, кунжараси таркибида 47 фоизгача 
оцсил бор).
Кейинги пайтда жуда куп мамлакатларда экиляпти. 
Экин майдонлари кенгайиб, хрсилдорлик йилдан-йилга ортиб 
бормоцда. ФАОнинг маълумотларига кура, 2000 йил соя 
73,6 млн.га майдонга экилган булиб, уртача дон хрсилдор- 
лиги жахрнда 22,1 ц/га.ни ташкил этган.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish