Энди тензор вектор досилаларидан


п улчовли фазонинг Декарт ортларини еъ е2, . . . , еп



Download 35,05 Kb.
bet4/6
Sana13.07.2022
Hajmi35,05 Kb.
#791742
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
SodaPDF-converted-Maydon nazariyasi Mallin R.X 1995 (1)

I


лиши назарда тутилиши лозим.
п улчовли фазонинг Декарт ортларини еъ е2, . . . , еп орцали белгиласак, нуцтанинг радиус-вектори учун бундай ёзамиз:
г = Ху еь (56.8)
бу ерда Ху ( / = 1 , 2 , . . . , п) шу нуцтанинг Декарт координата- ларидир. Бир нуцтадан иккинчи нуцтага утишда тегишли радиус-векторлар айирмаси, яъни уларнинг нисбий радиус- вектори:
Д г = Ах;-еу (56.9)
булади, бу ерда Д ху(/ = 1, 2 ,3 , . . , , я) шу нуцталар коорди- наталарининг айирмаларидир.
Икки нуцта4 орасидаги масофани А 5 орцали белгилайликг-
Л я2 = (Д г Д г) = (Дхг- Дхуе}) Дхг-Дху. (56.10} Янги белги киритайлик:
ё и . = ( в , е}), (56 .1 IV
314 ,111 БОБ. ОДДИИ ТЕНЗОРЛАР АНАЛИЗИ



у вацтда:


Аs2 = ' g ij д x i Axj (56.12)

булади. g lf символ аслида иккинчи рангли тензордир. Хацица- таи, Координаталарнинг янги системасида:
gij = {e’i e'j)
булади, демак, (56.1) га биноан:
g и = (e'i e'j) = (aimет, у е„) =
= almrJ-jn (ете„) = аул ëmtl-
Бу g у тензор метрик тензор дейилади. Декарт ортлари узаро перпендикуляр булганлнги сабабли, метрик тензорнинг турли индексли компонентлари нолга тенгдир. Лекин текшири- лаётган фазонинг характерига цараб, метрик тензорнинг бир хил индексли компонентлари ё мусбат бирга, ёки манфий бирга тенг булиши мумкин.

Download 35,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish