Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

2-МАВЗУ


 
 
 

 
 
 
 
Махсулот ва даромаднинг 
 доиравий айланиш модели 
 
 
 
 
товар ва ресурслар диаграммада бозор оркали соат стрелкаси буйича, пул 
туловлари унга тескари харакат килади. Стрелка билан курсатилган жараенларни 
окимлар дейилади, чунки улар тухтовсиз, узок муддатлидир. Окимлар 
захиралардан фарк килади. Захиралар статик холатда тухтаб колган, окимлар эса 
динамик холатдадир. 
Иктисодий тизимни харакатлантирувчи, ишлатувчи, керакли жойлардан 
окишни таъминловчи – пулдир. Пул харакатсиз туриши керак эмас, у шу доиравий 
айланиш «трубаларидан» тухтовсиз окиши керак. 
Пул харакати тезлигини курсатувчи, иктисодий окимлар динамикаси 
курсатувчи – даромадлар ва харажатлардир. Пулни купайиши даромадлар 
окимининг тезлигини оширмайди, агар улар банкларда, кишилар чунтакларида 
колиб кетса. Иккинчи томондан, пулни купайтирмай хам окимни тезлатиш 
мумкин. 
Иктисодий системада пулнинг статик микдори билан даромадлар окими 
уртасидаги узаро алока макроиктисодиѐтнинг мухим нарсаларидан бири.
Миллий даромад - бу мамлакат микесида иш хаки, рента, фоиз ва фойданинг 
умумий йигиндисидир. 
Миллий махсулот – иктисодий тизимда ишлаб чикарилган хамма товар ва 
хизматлар кийматининг мажмуасидир.
Миллий махсулотга килинадиган умумий харажатлар – бозорлардан утувчи 
пулли туловлар окимидир. 
Биз кураетган бу содда иктисодий системада миллий даромад ва миллий 
махсулот бир-бирига тенгдир. 
Махсулотлар 
бозори
Ресурслар бозори
уй хужалиги
Фирмалар 
ММ харажатлари 
Товарлар 
Умумий харажатлар 
Товарлар 
Ресурслар учун 
туловлар 
Ресурслар 
Миллий 
даромад 
Ресурслар 


Энди моделни сал мураккаблантирамиз унга жамгарма, инвестиция ва молия 
бозорини кушамиз. 
Жамгарма – бу оила харажатларининг даромадларидан кам булиши натижасида 
тупланган пулдир. У банкка куйилади еки акция, облигацияга кетади. 
Инвестиция - бу умумий капитал хажмини усишга ердамлашувчи хамма 
харажатлардир. 
Инвестиция 2 хил булади: а) асосий капиталга инвестиция; б) товар - моддий 
захираларга инвестиция. 
 
 
 


Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish