Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

 
 
 
 
 
 

Субсидия, дотация соф
соликлар
 
Жамгариш
 
Инвестиция
 
воситалари 
 
 
 
 
Миллий истеъмол инвестиция давлат
Махсулот = харажатлари + харажатлари + хариди + экспорт
– импорт = Истеъмол + жамгарма + соф солик = миллий даромад. 
Агар истеъмол харажатларини чикариб ташласак, куйидаги холат булади: 
Инвестиция + давлат + экспорт = жамгарма +соф солик+импорт 
Махсулотлар 
бозори
Ресурслар бозори
ММ харажатлари 
Товарлар 
Умумий харажатлар 
Товарлар 
Ресурслар учун 
туловлар 
Ресурслар 
Миллий 
даромад 
Ресурслар 
уй 
хужалиги
Фирмалар 
Молия 
бозорлари 
Хукумат 
Давлат 
карзи 
Давлат харидлари 
Ташки 
иктисодий 
тизимлар 
Агар импорт экспортдан 
куп булса, соф капитал 
окими булади 
Экспорт 
Импорт 


Харажати хариди 
Бу тенглик шуни курсатадики «инъекция» нинг бутун суммаси «утечка» нинг 
умумий суммасига тенг. Айланма окимлар моделининг асосий хулосаси 
куйидагича: реал пуллик окимлар, уй хужаликларининг, фирмаларнинг, давлатнинг 
ва колган дуне ишлаб чикаришнинг ички тизимга боглик булган хиссасининг 
умумий хажмининг харажатларини умумий хажмига тенглиги асосида амалга 
оширилади. Агар ялпи талабни характерлайдиган умумий харажатлар камайса, 
унда бандлик ва ишлаб чикаришнинг умумий хажми тушади, бу эса умумий 
даромадни хам камайтиради, уз навбатида ялпи талабни камайтиради. Шунинг 
учун макроиктисодий сиѐсатнинг бош масаласи ялпи талабнинг мувозанатини 
саклашдир. 
Бу масалани хал килишда макроиктисодиѐт фанининг хар хил 
йуналишлари вакилларининг фикрлари хар хил. Кейнс йуналиши вакиллари 
умумий харажатларни давлатнинг харажатлари, соликлари ва пул таклифини 
мувозанатга солиш оркали мувозанатни тиклашни тугри деб хисоблайдилар. 
Монитаристлар эса факат пул массасини узгартириш бу иктисодий мувозанатга 
келтиришнинг энг кулай воситаси деб хисоблайдилар. 
Неоклассик йуналиш вакиллари макроиктисодий бошкаришни аста – 
секинлик билан маош ва нархларнинг тенденциясини узгартириш билан олиб 
боришини таклиф килишади. Неоклассик моделда нархлар ва маошлар бозор 
коньюктурасига караб узгаради. Неоклассиклар иложи борича «инъекция» ва 
«утечка» ларни минумимга келтириш тарафдорларидирлар. 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish