Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

 
 
 
 
 

Субсидия, дотация соф
соликлар
 
Инвестиция Жамгариш
 
воситалари 
 
 
 
 
Бу моделдаги янги блокларнинг ва окимларни куриб чикамиз:
а) хукумат (еки давлат) иктисодиѐтнинг энг кучли таъсир этувчи 
элементларидан булиб, ривожланган бозор иктисодиѐти шароитида иктисодий 
тизимнинг бошка элементлари билан асосан 3 йул билан богланган: 
-
соликлар оркали; 
-
давлат харидлари оркали; 
-
давлат карзлари оркали. 
Колок иктисодиѐтда давлатнинг доиравий айланишда ахамияти, мавкеи жуда 
катта булиб, унга анча нарса боглик булади. У оркали утадиган окимлар нисбатан 
жуда катта булади. Хукумат уй хужаликлари билан солик хамда трансферт 
туловлари оркали богланган. Ахоли уз даромадларининг бир кисмини давлатга 
ажратади, бу солик хисобланади. Хукумат уз навбатида давлат бюджетидан 
ахолига хилма-хил ижтимоий ердамлар курсатади (нафака, стипендия, пособия). 
Буларни трансферт туловлари дейилади. Соф соликлар деганда, бутун соликлардан 
давлатнинг ахолига кайтариладиган трансферт туловларини айириб, колган 
колдикка айтилади. 
Хукумат молия бозорлари билан давлат карзи оркали богланган. Агар 
бюджет дефицитли булса, хукумат ахолидан, фирмалардан молия бозори оркали 
карз олади. Агар бюджет ижобий сальдога эга булса, хукумат ахолига, 
Махсулотлар 
бозори
Ресурслар бозори
Ресурслар учун 
туловлар 
Ресурслар 
Миллий 
даромад 
Ресурслар 
уй 
хужалиги
Фирмалар 
Молия 
бозорлари 
Хукумат 
Давлат 
карзи 
Давлат харидлари 


корхоналарга, молия бозори оркали уз карзларини кайтаради. Шунинг учун оким 
икки томонлама характурга эга. Хаетда иккала томондан хам окиб туради. 
Хукумат махсулот бозорлари билан давлат харидлари оркали богланган. 
Хукумат уз олдига куйилган вазифаларни бажариш учун унга моддий ресурслар 
керак. Буларни у бюджет хисобидан махсулот бозоридан харид килади. Хукумат 
фирмалар билан дотация еки субсидия оркали богланган булади. Колок 
иктисодиѐтда хукумат билан фирмалар уртасидаги оким катталиги билан фарк 
килади. 
Хукумат давлат секторига эга булганлиги учун, у ресурслар бозори билан 
хам алока килиб туради. 
Ахолининг истеъмол бозорида пулини ишлатмайдиган кисми - бу, 
а) соф соликлар, улар давлат ихтиерига келиб тушади ва б) молия бозорига 
ишлатиладиган жамгармалардир. Булар махсулот ва даромадлар доиравий 
оборотидан «окиб кетувчи» (утечка) дейилади. «Утечка» ва истеъмолга кетадиган 
харажатлар миллий даромадга баробар булади. 
Бундан ташкари, оила харажатлари булмаган 2 тур товар ва хизматларга 
килинадиган харажатлар бор. Булар инвестиция ва давлат харидларидир. Бу 
окимлар доиравий оборотга килинадиган «инъекция» лар дейилади. Истеъмолга 
килинадиган бутун харажатлар ва «инъекция» доим миллий даромадга тенг. 
Миллий истеъмол давлат истеъмол 
махсулот = харажати + инвестиция + хариди = харажарлари + 
жамгармалар + соф соликлар = Миллий даромад. 
Бу нисбат иктисодий тизим мувозанат холатда булганда хам, мувозанат 
бузилганда хам тугридир. 
Давлат доиравий айланишга 3 хил йул билан таъсир килади:
а) соликларни манипуляция килиб ( бевосита таъсир);
б) давлат харидларини купайтириш еки камайтириш йули билан (бевосита таъсир); 
в) пул микдорини узгартириш оркали (билвосита таъсир). 
3- 
саволга
жавоб

Чет эл сектори хам иктисодий тизим билан уч усул билан богланган:
а) товар ва хизматлар импорти; 


б) товар ва хизматлар экспорти; 
в) хар хил халкаро молиявий операциялар (карз олиш ва карз бериш, реал ва 
молиявий активларни олди - сотдиси…). 
Капитал хам, товар экспорти хам мусбат ва манфий булиши мумкин… . 
 
Соф капитал окими 

 
 


Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish