Кафедра мудири: профессор. Т. У. Абдуллаев



Download 297,47 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/6
Sana21.02.2022
Hajmi297,47 Kb.
#75051
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
madaniyat sotsiologiyasi

М А В З У: № 7-8 
СИЁСИЙ ОНГ ВА МАДАНИЯТ СОЦИОЛОГИЯСИ. 
Р Е Ж А : 
1. Сиѐсий онгнинг умумий тузилиши. 
2. Инсон сиѐсий онгининг жамиятда тутган урни ва роли. 
3. Сиѐсий маданият хакида тушунча. 
1. СИЁСИЙ ОНГНИНГ УМУМИЙ ТУЗИЛИШИ. 
Сиѐсий онг, ижтимоий онг мавжудот ва мохият булган инсон 
маънавий-ахлокий фаолиятининг олий даражасини англатади. Мазкур 
сиѐсий, маънавий-ахлокий фаолликнинг хусусияти вокеликнинш хис туйгу
ва тафаккур киѐфалари оркали инсон амалий фаолиятидан олдинрок акс 
этишидадир, бошкача килиб айтганда, инсоннинг сиѐсий рухияси 
йуналиши, сиѐсий хулк-атвори, сиѐсий мафкураси унинг онгида 
шаклланиб бир колибга тушганидан кейин улар инсоннинг сиѐсий хатти 
харакатларига айланиб, уз ифодасини топади, унинг амалий фаолияти 
рамзи важи сифатида намоѐн булади.
Объектив вокелик киши онгига таъсир курсатиб, унда турли ва 
хилма-хил тасаввурлар. Фикр мулохазалар, гоялар хосил килади хамда онг 
мазмунини вужудга келтиради. Мана шу онг мазмунини катта бир 
кисмини инсоннинг сиѐсий жараѐнлар хакидаги тасаввурлари, сиѐсий 
карашлари, сиѐсий гоялар ташкил килиб, унинг сиѐсий рухияси ва сиѐсий 
хулк атворида амалий ифода топади. 
Инсонинг сиесй онги жамият ишлаб чиккан ва одамлар одамлар 
томонидан узлаштирилган асосий ва кадриятли йуналишга хос сиесий 
муоммолар мажмуасига хамда сиесий жароенлар окимига муносабат 
воситасида номоен булади . Сиѐсий таркибида илмий, сиѐсий фалсафий, 
ахлокий, эстетик, диний кадриятлар хам алохида урин тутади. 
2. ИНСОН СИЁСИЙ ОНГИНИНГ ЖАМИЯТДА ТУТГАН УРНИ
ВА РОЛИ. 
Инсон сиѐсий онгининг фаоллиги унинг жамиятда содир булаѐтган 
сиѐсий вокеа ва ходисалар орасидан узига маъкул ва макбул булганларни, 
уз шахсий манфаатларига хос ва мос келадиганларни танлаб, ажратиб 


олиб, онг фаолияти максадлари уша нарсаларга йуналтиришга намоѐн 
булади.
Инсон сиѐсий фаолиятини унинг узи узлаштирган сиѐсий эътикоди
ва маънавий ахлокий кадриятлари заминида бошкарилишнинг энг олий 
даражасини сиѐсий онглилик ташкил этади. Бу сиѐсий онглилик инсон 
шахсига сингиб кетган конун коидаларга айланган холдагина сиѐсий хаѐт 
ва сиѐсий муносабатлар уйгунлигига, сиѐсий фаолият изчинлигига 
эришилади.
Сиѐсий онг ва унинг барча турлари жамият сиѐсий хаѐтида содир 
булаѐтган вокеа ва ходисалар, хатти-харакатлар, сиѐсий жараѐнлар 
ортирган бой амалий тажриба заминида карор топиб шаклланади, хамда уз 
навбатида сиѐсий хаѐт окимига тадбик этилиши жараѐнида унинг узига 
хам чукур ва кенг куламда таъсир утказиб, янада бойитади. 
3. СИЁСИЙ МАДАНИЯТ ХАКИДА ТУШУНЧА. 
Сиѐсий маданият-бу кенг маънода фукароларнинг сиѐисий 
билимлари, мулжал бахолари, хатти-харакатларининг даражаси ва 
табиатини англатиб , сиѐсий муносабатларни йуналтириб туриш 
жараѐнларининг ижтимоий кадриятлар мазмуни ва сифати, анъаналари ва 
конун коидаларини уз ичига олади. Тор маънода эса сиѐсий маданият 
сиѐсий муносабатлар мазмуни ва сифатини даражасини белгилаб 
турадиган узаро мулокат тарзини англатади. 
Жамият аъзоларининг куп томонли ва куп киррали хаѐт 
фаолиятларининг сиѐсий окимини ташкил этган сиѐсий маданият асосида 
узок утмишдан тортиб, то хозирги кунгача ижтимоий тараккиѐти 
натижасида жамланган олам шумул, тарихий тажрибанинг мохияти, магзи 
эканлигини алохида таъкидлаб утиш зарур. Сиѐсий маданиятда айрим 
шахслар уртасида ижтимоий бирликлар уртасида сиѐсий муносабатлар 
жараѐнида эришилган энг омилкор ва самарадор амалий сиѐсий
тажрибалар, куникмалар, коидалар, анъаналар, хамда урф-одатлар 
мужассамланган булиб, жамиятдан жамиятга авлоддан авлодга мерос 
булиб утиш хусусиятига эга. 
Шахс , ижтимоий гурух жамият сиѐсий хаѐтининг барча 
тукималарига чукур кириб борган ва мустахкам урин олган сиѐсий 
маданият уларнинг хар бир кадамида , хулк атворида, хатти- харакатида 
хар доим намоѐн булиб туриши хам утмиш жамиятларининг маданий 
меросига , хам мазкур жамиятда эришилган маънавий кадриятларга 
асосланади.


Т А Я Н Ч И Б О Р А Л А Р : 
Сиѐсий онгнинг умумий тузилиши ижтимоий онг, инсон маънавий 
ахлокий фаолиятининг олий даражасини англатади, инсон сиѐсий 
онгининг жамиятда тутган урни ва роли, сиѐсий маданият хакида 
тушунча, шахс ижтимоий гурух жамият сиѐсий хаѐтининг барча 
туркумларига кириб борган. 
НАЗОРАТ УЧУН САВОЛЛАР 
1. Инсон ва шахс тушунчалари 
2. Маданият тизимида инсон фаолияти 
3. Комил инсон муаммоси 
4. Маънавий мероснинг тахлили 
5. Маданиятни тарбиявий ахамияти 
6. Маданият ва инсон тафаккури 
7. Маданиятнинг илмий ахамияти. 
8. Инсон фаолиятининг тахлили 
9. Буш вакт маданияти. 
10. Мехнат маданияти. 
А Д А Б И Ё Т Л А Р 
1. И.А.Каримов. « Биздан озод ва обод ватан колсин». Узбекистон., 1994 
2. Ж.Туланов, З.Гофуров, « Фалсафа» Тошкент –1991 
3. М.Абдуллаев «Маданиятшунослик асослари» Фаргона-1998 
4. К.Юнусов, « Социология» 1997й 
5. Ё.Тоиров , К.Рузматзода «Социология асослари» Фаргона-1998 

Download 297,47 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish