Картошка маҳсулотлари биокимёси


Турп илдизмевасида глюконастурин моддаси тўпланади, у глюкоза ва фенилэтилспирт қолдиғидан иборат



Download 178,11 Kb.
bet3/10
Sana02.04.2022
Hajmi178,11 Kb.
#524641
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
САБЗАВОТ ВА ПОЛИЗ ЭКИНЛАРИ БИОКИМЁСИ

  • Турп илдизмевасида глюконастурин моддаси тўпланади, у глюкоза ва фенилэтилспирт қолдиғидан иборат.
  • Қалампирнинг аччиқ таъми унинг таркибидаги капсаицин алкалоиди ҳисобига беради.
  • 10.2. Сабзавотларда асосий кимёвий моддаларнинг тақсимланиши

    • Сабзавотларнинг ер устки ва ер остки қисми озиқавий ва технологик қийматга эга бўлади. Баъзилари илдизмева дейилиб, уларга редиска, шолғом, турп, лавлаги, сабзи, петрушка, сельдер ва бошқалар киради. Баъзи сабзавотларнинг ер устки қисми барги ва мевалари озуқа қийматига эга. Ҳамма сабзавот мевалари эпидермис билан қопланган бўлади ва бирламчи тўқима ҳисобланиб, бир қават ҳужайралардан ташкил топади. Эпидермис ҳужайралари тирик, деворлари целлюлозали, ташқи қобиғи ички қобиғидан йўғонроқ, шунинг учун эпидермис ҳужайралари чўзилади.
    • Сабзавотларда заҳира тўқималар алоҳида аҳамиятга эга бўлиб, паренхима тўқималаридан тузилган, уларда озуқа қийматини белгиловчи моддалар тўпланади. Заҳира паренхима ҳужайралари фақат бирламчи целлюлоза қобиқларидан иборат бўлади. Шунинг учун сабзавот тўқималари паренхима ҳужайраларининг массаси ортиши ҳисобига ўсади. Аммо паренхима тўқималари биоген моддаларнинг кўплиги сабабли паразитлар учун емиш бўлиши мумкин.

    Сельдернинг ҳар хил қисмларида эфир мойлари миқдори ҳар хил бўлади: мевасида ҳўл масса ҳисобига - 2,5-3,0%, баргида - 0,1%, илдизида - 0,01% тўғри келади.

    • Сельдернинг ҳар хил қисмларида эфир мойлари миқдори ҳар хил бўлади: мевасида ҳўл масса ҳисобига - 2,5-3,0%, баргида - 0,1%, илдизида - 0,01% тўғри келади.
    • Исмалоқнинг барги озиқа сифатида ишлатилади. Таркибида 90% сув, оқсиллар - 3,2%, углеводлар - 3,2%, целлюлоза - 1% бўлади. Исмалоқда оксалат кислота миқдори помидорга нисбатан 8 марта кўп ва ёш илдизлари ўз таркибида минерал тузлар ва элементлар тутади.
    • Бодринг мевасида 95-96% сув, оқсил - 0,6%, моносахаридлар - 1,8%, олигосахаридлар - 0,47 %, целлюлоза - 0,4%, калий миқдори - 191мг%, Са - 26,2%, фосфор - 21,8% бўлади. Бодринг пўстида витаминлар ва целлюлоза кўп, ички қисмида оқсиллар, углеводлар ва минерал тузлар кўпроқ тўпланади.
    • Помидор мевалари озуқа учун ишлатилиб, юпқа пўст ва зич гўшт қисмларида уруғлари бўлади. Помидорда 93,9% сув, оқсиллар - 1,0%, углеводлар - 3,7%, целлюлоза - 0,7%, калий - 180 мг%, фосфор - 185 мг%, ундан ташқари витамин С - 23 мг%, каротин - 0,61 мг%, витамин Е - 0,85 мг%, витамин К - 0,63мг%, РР - 0,56 мг% лар топилган.
    • Карам барглари озуқавий қийматга эга бўлиб, каротинга бой. Каротин асосан ташқи баргларда тўпланади. Карамнинг ички барглар кўпроқ сув - 94% сақлайди, целлюлоза - 0,8%, оқсиллар - 1,4%, углеводлар - 4%, минерал элементлар - 0,6%, витамин С – 40 мг% ташкил этади.

    • Download 178,11 Kb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
    1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish