М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


- расм. Чизикли дислокация нинг бир параметрга тенг оралиқда сурилишида атомларнинг силжишини кўрсатувчи схема



Download 1,12 Mb.
bet15/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

17- расм. Чизикли дислокация нинг бир параметрга тенг оралиқда сурилишида атомларнинг силжишини кўрсатувчи схема.

Дислокациянйнг осон ҳаракатланишига сабаб шуки, экстратекислик мазжуд бўлганлигидан, кристалл панжарадаги атомлар ўзларининг мунтазам вазиятларидан бир оз силжиган бўлади, натижада дислокация олдидаги атомлар илгариги вазиятини эгаллашга, дислокация кетидаги атомлар эса панжаранинг бир параметрига тенг оралиққа сурилишга (илгари сурилишга) интилади; бинобарин, дислокация олдидаги атомлар дислокациянинг силжишига тусқинлик қилса, дислокация кетидаги атомлар дислокациянинг силжишига ёрдам бёради. Агар дислокация олдидаги атомларнинг таъсири билан дислокация кетидаги атомларнинг таъсири тахминан мувозанатда турса, дислокацияни силжитиш учун зарур кучланиш энг кичик бўлади.


Дислокацияларнинг диффузия йули билан сурилиши. Силжиш векторига перпендикуляр бўлган дислокацияларгина диффузия йўли билан сурилади. Дислокацияларнинг бундай сурилиши учун кристалл панжарада атомларнинг ва нуқтавий нуқсонларнинг анчагина силжиши керак. Дислокациянинг диффузия йўли билан сурилиш. процесси экстратекисликнинг ўсиши ёки қисқариши ҳисобига боради. Масалан, атомлар панжара тугунлдридан экстратекислик четига (дислокацияга) диффузиланса, шу атомлар ўрнида вакансиялар ҳосил бўлади, бунииг натижасида эса экстратекислик ўсади ва, аксинча, экстратекислик четига вакансиялар диффузияланса, яъни у ердан атомлар кетса, экстратекислик қисқаради. Бу иккала ҳолда ҳам дислокация сурилади. Оралиқ атомларнинг (нуқтавий нуқсонларнинг) дислокацияга диффузиланиши натижасида ҳам дислокация сурилади, бунда нуқтавий нуқсонлар йўқолади.
Диффузия туфайли дислокация бирданига иккита сирпаниш текислигида жойлашиб, ғов ҳосил қилиши ҳам мумкин.
Металл билан сингиш қаттиқ эритмаси ҳосил қиладиган қўшимчаларнинг майда атомлари дислокация атрофида панжаранинг сиқиқ зонасида, йирик атомлари- эса чўзиқ зонасида жойлашиб, дислокация атрофида атомлар атмосфераси ҳосил қилади. Атомларнинг бундай атмосфераси Коттрел атмосфераси деб аталади. Коттрел атмосфераси дислокациянинг силжишда давом этишига тўсқинлик қилади.


Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish