М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


Рух ва алюминий баббитларининг химиявий таркиби ва структураси



Download 1,12 Mb.
bet208/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

Рух ва алюминий баббитларининг химиявий таркиби ва структураси

Баббит-
шшг
маркаси

Асосий. элементлар мйвдори. % хисобида

..Структураси .

Sb

РЬ

Mg

ni-

Си

S1

Zn

А1

юмшок асос

каттbк
Кршил-
малар

Рух баббитлари

ЦАМ10-5
ЦАМ5-10



--
--



--
--



--
--



--
--



5
10



--
--





Қолгани
--



10
5



Эвтектика


(Zn+Al+CuZn3
Эвтектика
(Zn+Al+CuZn3



Al


CuZn3

Алюми н и й б а б б и т л а р и

ACC6-5
ACM
AY2.5
Aюминий
Д

5-6
3.5-5
--

--


4-5
--
--

--


0.5-0.7
0.5-0.7
--

--


--
--
2.3-3.0

--


--
--
--

7.5-9.5


--
--
--

1.5-2.5


--
--
--

--


Қолгани
*
*

*


А1
А1
А1

А1


AiSb
AlSb
Al2Ni

CuAl

Энди баббитлардан баъзи маркаларининг нималapгa ишлатилишини куриб чиқайлик.
БН маркали баббит уртача нагрузка таъсир этадиган подшипникларнинг,( масалан, автомобиль ва трактор дзигателлари, қуввати 1200- от кучигача булган бур турбиналари ва бошқалар подшипникларининг вкладишларига қуйиш учун ишлатилади.
БТ маркали баббитдан автомобиль ва тракторлар туб ва шатун подшипникларининг вкладишларига қуйиш учун фойдаланилади.


93- жадвал

Рух ва алюминий баббитларининг баъзи хоссалари

Баббитиииг маркаси.



Хоссалари

солиштирма
орирлиги,
Г/см3

суюкланиш
температураси,
°с

в кГ /мм3

8, *
%

шикаланиш
коэффициенти

чизикли кенгайиш
коэффициенти

Р у х б а б 6 ит л а р и



ЦАМ-
ЦАМ-

6.3
7.1

395
500

30
30

0.5
1

0.009
--

27*10-6
28*10-6

Алюминий баббитлари



АСС6-5
АСМ
АН2.5
Алкуски Д

3.1
2.8
2.85
2.85

750
750
650
632

8
8.5
14
16

14
29
23
1

--
--
--
--

24*10-6
24*10-6
25.5*10-6
25.7*10-6

Б 16 маркали баббит уртача нагрузка таъсири остида ишлайдиган- подшипниклар, масалан, компрессор, локомобиль, кўтариш машиналари ва бошқа машиналарнинг подшипниклари учун ишлатилади.


Б6 маркали баббит нисбатан кичик нагрузка таъсири остида ишлайдиган подшипникларнинг, масалан, нефть билан юрадиган двигателлар, металл1 кесиш станоклари, насослар ва шу кабйлар подшипникларининг вкладишларига қуйиш учун ишлатилади.
Б83 маркали баббитдан айницса катта нагрузка таъсири остида ишлайдиган подшипникларнинг, масалан, бур турбиналари, турбокомпрессорлар, қуввати 500 от кучидан ортиц булган компрессорлар, узоқ масофага сузувчи кемаларнинг Дизеллари, қуввати 1200 от кучидан ортиц. булган стациойар бур машиналари, қуввати 750 кет дан ортиц булган электр двигателлари ва шу каби машиналар подшипникларининг вкладишларига қуйиш учун фойдаланилади.
БК маркали баббит кичикроқ солиштирма босим таъсир этадиган, подшипникларнинг, масалан, темир йул вагонлари подшипникларининг вкладишлари учун ишлатилади.
Алькусин Д маркали баббитдан зарбсиз нагрузка таъсир этадиган ва яхши мойланиб турадиган подшипниклар учун фойдаланилади.


7- §. КАВШАРЛАР

Металлар ва қотишмаларни цамда улардан ясалган буюмларни кавшарлаш’учун ишлатиладиган қотишмалар кавшарлар деб аталади.


Барча кавшарлар юмшоқ ва қаттиқ кавшарларга булийади.
Юмшоқ кавшарлар. Юмшоқ кавшарларнинг суюқланиш температураси паст (220—280°С) булади, шунинг учун улар кавшарланган жойни герметик цилиш учунгина ишлатилади. Бундай кавшарлар билан бириктирилган чокнинг мустацкамлик чегараси анча паст 05 —50—70 Мн/м2 (5—7 кГ/мм2) булади, шунинг учун бундай чокка цеч қандай механик нагрузка таъсир эгмаслиги керак. Юмшоқ кавшарлар, одатда, осон суюқланувчи металларнинг, масалан, цурройгиа, қалай, кадмий хамда висмутнинг қотишмалари булади. Энг куп ишлатиладиган юмшоқ кавшар қўрғошин — қалай системасидаги қотишмадир. Бу системанинг холат диаграммаси 325- расмда тасвирланган.

325-расмдаги диаграммадан яццол куриниб турибдики, қўрғошин— қалай системасида энг осон (183°С да) суюқланадиган цотйшма 62%— қалай ва 38% қўрғошиндан иборат эвтектикадир. Бу цотйшма, кУпинча, третник деб аталади.


Қўргошин — қалай системасидаги қотишмалар ПОС царфлари ва ундан кейин цуйиладиган рацамлар билан маркаланади; маркадаги рақамлар қалайнинг процент хисобидаги энг куп миқдорини ифодалайди.
Юмшоқ кавшарларнинг маркалари ва химиявий таркиби 94- жадвалда,
физикавий ва механик хоссалари эса 95- жадвалда келтирилган.

94- ж а д в а л





Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish