Мавзу: шеробод туманида деградасияга учраган тупроқлар ва уларнинг унумдорлигини ошириш


Битирув малакавий ишнинг долзаблиги



Download 145,26 Kb.
bet2/12
Sana11.07.2022
Hajmi145,26 Kb.
#775588
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
санам

Битирув малакавий ишнинг долзаблиги. Шеробод туманида деградацияга учраган тупроқлар ва уларнинг унумдорлигини ошириш масалалари бугунги кунда ўз ечимини кутмоқда. Туманнинг энг йирик экологик муаммоларига қуйидагилар киради. Ичимлик сув танқислиги ,ерости ,ер усти захкашларнинг лойқа босиб қолганлиги учун сизот сувларининг кўтарилиши билан тупроқ юза қатламининг турли даражада шўрланганлиги, эхотазорларнинг камлиги ва ҳокозолар шулар жумласидандир. Туманинг тупроқ иқлим шароитидан келиб чиқиб турли хил мелиоратив тадбирлар ўтказиш ва уларни аҳоли орасида ҳам кўрсатиб алоҳида экологик таълимни ўргатиш ва табиатга тупроқга нисбатан экологик маъданятни аҳолига ўргатиш лозимдир. Бу ўринда Республикамиз ерларининг умумий ҳолатига алоҳида тўхталиб ўтиш лозим . Республикамиз 44,787 минг гектар майдонга эга бўлиб ,шундан суғориладиган ер майдони 4280 минг гектарни ташкил этади . Олимларимизнинг тадқиқотлари ва илмий ишлари натижасида суғориладиган ер майдонларнинг ҳам 50% дан кўпроқ ерлар шўрланган 2140 минг гектар ер турли даражада шўрланган. Фақатгина бу ерлар эмас қолган тупроқлар ҳам мелиорациянинг у ёки бу турига муҳтож.
Муоммони ўрганилганлик даражаси . Ўзбекистон ҳудудида биринчи бўлиб А.Ф.Миддендорф “Очеркио Ферганскойдолинеъъ асарида тупроқларни тавсифи. Бўйича тупроқларнинг шўрланганлиги ва шўрланиш сабаблари ҳақида илк маълумотлар келтирилган. Бундан ташқари ҳам кўплаб олимларимиз Республикамизнинг шўрланган эрозияга учраган тупроқлари ҳақида асарларида ҳамда илмий ишларида килтириб ўтган турли ечимлари бор ва уларга тўла амал қилиш лозим ва керакли вақт маблағларни тўғри қўллаш лозим. Республикамизда фақатгина суғориш ва шўр тупроқлар мелиорацияси мавжуд бўлмасдан, балки эрозияланган ёки эрозияга мойил ёки қум, қумли тупроқларни шамол (дефилясия) эрозиясидан сақлаш ҳам ката муамо ҳисобланади . Бусоҳада К. М. Мирзажонов , Х.М. Махсудов , Ш.Н .Нурматовлар mомонидан ката ишлар амалга оширилган. Бундан ташқари ҳар бир вилоят ва ҳудуднинг ўзининг қишлоқ хўжалигида бундай деградацияга учраган тупроқларни ҳудудлари кесимида ўрганилиб иқлим
шароитидан келибчиқиб тегишли чоралар кўрилади.

Download 145,26 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish