Меҳнат муҳофазаси. Техника ҳавфсизлиги ва санитария гигиена қоидалари


Куй гуштини булакларга булиш чизмаси



Download 10,12 Mb.
bet82/90
Sana23.02.2022
Hajmi10,12 Mb.
#156288
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   90
Bog'liq
Ошпаз ўқув қўлланма (2)

Куй гуштини булакларга булиш чизмаси.

I-курак (олдинги оёк), II-буйин кисми, III-IV-туш кисми, V-сон кисми


(буйракка якин жойидаги 6-7 ковурга) кисми ишлатилади. Семиз мол гуштидан кесиб олинган котлет (ковурга сонига караб) нинг огирлиги нормадан ортик булиши мумкин. Бундай холларда бир гушт парчаси (котлет) ковурга суяги билан, иккинчи гушт парчаси ковурга орасидаги жойдан кесиб олинади. Ковургасиз гушт парчаси шницель, эскалоп (чучка тушидан) тайерлаш учун ишлатилади. Майда куй тушидан котлет иккита-туртта килиб кесиб олинади (тегишли огирликка эга булиши учун) ва тозалаганда ортикча ковургаси олиб ташланади.
Тайерланган гушт парчасидаги суякнинг пардаси тозаланади. Бунинг учун гуштни суякнинг учидан 20-30 мм наридан, унча катта булмаган бурчак остида кесиб олинади. Суякнинг учи 45 килиб чопиб ташланади. Суякнинг учини майдалаб юбормай текис килиб чопиш керак. Котлет тайерлаганда суякнинг пардасини тозаламаса хам булади.


Буланган ярим тайер махсулотлар

Мол гуштидан 100 ва 125 граммли ромштекс тайерланади.


Ромштекс I сорт гуштнинг умуртка кисми еки бошка кисмидан 45 ли бурчак остида, 1-2 см калинликда бир порцияга бир булакдан килиб кесилади. Гушт парчаси уриб юмшатилади ва тухумсимон шаклга келтирилиб тухум-сутли аралашмага ботириб олинади ва нон талконига буланади.
Куй ва эчки гуштидан 125 граммли шницеллар, вазни 120, 155, ва 190 г булган уриб юмшатиладиган котлетлар тайерланади.
Чучка гуштидан хам худди шундай ярим тайер махсулотлар тайерланади, лекин улар вазни билан фарк килади. Уриб юмшатилган котлетнинг огирлиги ковурга суяги билан бирга хисобланади. Чучка гуштидан тайерланган котлетдаги ковурга суягининг огирлиги купи билан 20 г, узунлиги эса 8 см, куй гуштидан тайерланган котлетнинг огирлиги эса 12 г, узунлиги 7 см.

Шницель туш (куй, бузок, эчки ва чучка туши) дан ковурга суягисиз ва соннинг пушти магиз жойидан кесиб олинади. Орка оекнинг лахм гушти бирлашган чизиги буйича кисмга ажратилади ва кундалангига караб порция булакларига кесилади. Порция булагининг калинлиги 1,5 - 2 см. Кесилган гушт булаклари уриб юмшатилади, пайлари кесиб ташланади, льезонга ботирилиб каттик нон талконига босилади.


Уриб юмшатилган котлет: куй, эчки, бузок ва чучканинг тушидан кесиб тайерланади. Бундай котлетларда ковурга суяги булиши лозим. Котлетлар ковурга суяги энидек килиб, 1,5-2 см калинликда тахминан 45 бурчак остида кесиб олинади. Уриб юмшатилган котлет тайерлаш учун тушнинг натурал котлетларга кетадиган бошлангич 2-3 чи ва охирги 6-7 чи ковургадан бошлаб хамма ковурга кисми ишлатилади. Семиз куй танасидан кесиб олинган котлетнинг огирлиги нормадан ошик булади. Бундай холда гуштнинг бир парчаси ковурга суяги билан бирга (котлет учун), иккинчи парчаси ковурга суягисиз (шницель учун) кесиб олинади. Котлет майда куй тушидан тайерланганда гушт парчаси тегишли огирликка эга бушили учун 2-4 ковургали килиб кесиб олинади, кейин тозалашда ортикча ковурга олиб ташланади. Тайер гушт парчасидаги ковурга суягининг пардаси натурал котлетдаги сингари тозаланади.


Download 10,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish