Олигополик бозор



Download 60,29 Kb.
bet2/5
Sana23.06.2022
Hajmi60,29 Kb.
#697679
1   2   3   4   5
Bog'liq
15-мавзу

Олигополия – бу шундай бозор турики, ундаги товар таклифининг хаммаси, ёки деярли хаммаси бир неча ишлаб чикарувчи фирмалар томонидан булиб олинган ва бу бозорга янги фирмаларнинг Кириши ката тусик оркали чекланган булади.
Олигополия сузи грекча булиб (oligos- бир неча poleo-сотаман) сотувчиларнинг кимлигини билдиради. Олигопол тармокларга мисол сифатида АКШнинг автомобил саноати, пулат, алюмин, электро ускуналар ва компютер тармокларни келтириш мумкин. Бу тармокларда ишлаб чикариладиган умумий махсулот хажми бир неча фирмалар хиссасига тугри келади.
Олигополик бозорни унинг куйидаги учта хусусияти ажратиб туради:
биринчидан, тармокда фаолият курсатаётган фирмаларнинг камлиги;
иккинчидан, тармокка кирувчи фирмала учун кучли тусикларнинг мавжудлиги;
учиничидан, олигополик бозордаги фирмаларнинг харакати бири бирига богликлиги.
Олигополик бозоринниг учиничи хусусиятига кура, фирмаларнинг иктисодий харакатлари бир-бирига боглик, яъни хар бир фирма бирор иктисодий стртегияни танлаганда, бошка фирмаларнинг Ушбу стратегиягабулган муносабатини эътиборга олиш керак булади.
Масалан, бир фирма уз махсулотига талабни рагбатлантириш учун махсулотнинг нархини 10%га камайтирса, у асосан ракобатлашувчи фирмалар хисобидан уз махсулотини сотиш хажмини анчага ошириши мумкин.
Лекин фирманинг бу нарх сиёсатига жавобан бошка ракобатлашувчи фирмалар хар хил иктисодий сиёсат олиб бориши мумкин:
Биринчидан, бошка фирмалар эътибор бермаслиги мумкин;
Икиинчидан, улар хам нархни 10%га тушири мумкин, натижада фирмалар оладиган фойда микдори камаяда, хатто 0-га тенг бУлиши хам мумкин;
Учиничидан, бошка фирма бу фирмани синдариш максадида махсулотга булган нархни 10%дан юкорирок пасайтириши мумкин, лекин бундай холатни давом этиши нархлар жангига олиб келиши мумкин. Нархлар жангги – бу ракобатлашадиган фирмалар томонидан олигополик бозорда нархларнинг боскичма-боскич тушурушидир.
Умуман олганда олигополик бозорда фирма томонидан кабул килинган хар кандай иктисодий сиёсат нархларни узгартириш, ишлаб чикариш хажмини узгартириш, рекламани кучайтириш-ракобатлашувчи фирмаларнинг ушбу сийсатга булган муносабатини билишни ва уни прогноз килишни талаб килади. Нархлар жанги нарх уртача харажатга тенг булгунга кадар давом этади; яъни Р=АС=МС. Бу тенглик олигополик бозор мувозанатини беради. Мувозанат холатда хеч бир фирма нархнини камайтиришдан кушимча фойда олаолмайди. Мувозанат холатда фирмаларнинг иктисодий фойдаси нолга тенг.

Download 60,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish