Олий укув юртлари тарих факультети талабалари учун дарслик Укув дастурлари, дарсли аларини


Неолит даври моддий маданияти ва хужалиги



Download 3,05 Mb.
bet17/64
Sana23.02.2022
Hajmi3,05 Mb.
#147241
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   64
Bog'liq
Китоб тарихий география

Неолит даври моддий маданияти ва хужалиги. Урта Осиёнинг жанубида неолит даври мил. авв^1 минг йилликда бош- ланган. Неолит тош асринииг сунгги ва якунловчи боскичи хисобланади. Бу даврда одамлар турли табиий шароитга мослаша бошлаганлар ва шундан келиб чикиб, турли географик худудлардаги тегишли уй-жойлар, мехнат куроллари ва хужаликлар хам хар хил шаклда ривожланиб борган.
Урта Осиёнинг иссик иклимли жанубий улкаларида яшаган кишилар дехкончилик, чорвачилик ва уй хунармадчилиги шакллари билан машгул булганлар. Шимолий - шаркий улкаларда яшовчи ахоли, (тоглар, тоголди ва даштлар) табиий шароити туфайли, аввалгидек, асосан овчилик ва баликчилик билан шугулланиб, моддий маданият жихатдан оркада колиб кетган. Бунга хужаликларнинг нотекис ривожланиши сабаб булган.
Жанубий Туркманистон ахолиси 8-7 минг йил аввал дехкончиликнинг дастлабки шакллари билан шугуллана бошлаганлар. Бу худудларда илк неолитда утрок маконлар ва пахсадан курилган уйлар пайдо булади (Жойтун, Чагалли, Чупонтепа). Улардан топилган дон колдиклари (арпа, бугдой), тошдан ишланган уроклар, пичоклар ва ёргучоклар дехкончилик кашф этилганлигидан далолат беради.
Урта Осиёнинг бошка вилоятларида неолит даври кабилалари тогларда, дарё сохиллари ва тармоклари ёкасида, кул буйиларида яшаб, табиий имкониятидан келиб чиккан холда, асосан овчилик ва баликчилик билан шугулланганлар (Хоразмда Калтаминор маданияти, Жанубий Тожикистондаги Х,исор маданияти ёки Фаргона неолит даври маданиятлари). Неолит даврининг энг катта ютукларидан бири - бу кулолчиликнинг пайдо булишидир.
Кадимги Шарк тарихидан маълумки, энг кадимга идишлар мил.авв. VIII-VII минг йилликларга оид булиб, тошдан ва ёгочдан ясалган хамда новдадан тукилган. Саватлар баъзан лой билан сувалган ва ана шундай сават тасодифан гулханга тушиб колган
VJ
булиши мумкин. Утда саватнинг новдалари куйиб кетган, сувалган лой эса шу даражада котиб колган. Албатта, лой гулханга бошка вазиятларда хам тушиб колиши мумкин эди. Одамлар утда куйган лойнинг пишиклигани эътиборга олиб, лойдан ясалган ва гулханда куйдирилган буюмларнинг рузгор учун фойдали амалий


топган.


Download 3,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish