Олий укув юртлари тарих факультети талабалари учун дарслик Укув дастурлари, дарсли аларини


Урта Осиёда палеолит давр ёдгорликлари ва куролларнинг ривожланиши



Download 3,05 Mb.
bet15/64
Sana23.02.2022
Hajmi3,05 Mb.
#147241
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   64
Bog'liq
Китоб тарихий география

Урта Осиёда палеолит давр ёдгорликлари ва куролларнинг ривожланиши

Сана мил. авв. (м.й.)

Давр

Ёдргорликлар

куроллар

-12
-20
-30
-35

Сунгги
палеолит

551 ;цпе
Самарканд
макони

Найзасимон, тош чопкич, тош парракча

-40




Обирахмат

Тош киргич,

-50




Хужакент

тош парракча,

-60




Кулбулок

найзасимон

-70

Урта

Тешиктош

тош учи,

-80

палеолит

Кайроккум

нуклеус, уткир

-90
-100




Омонкутон

пайконлар, кул
чопкичлари,
куракчалар

-200




Кулбулок

Кул

-300




Буриказилган

чукмоклари,

-400




Танирказилган

тошкиргич,

-500

Илк

Кизкала

тош парчалари,

-600

палеолит

Селенгур

чоппер- дарё

-700
-800
-900




Онарча

тошларидан
ишланган
куроллар



Палеолит даври тарихига оид куйидаги мухим хулосаларни чикариш мумкин:

  1. Илк палеолит даври мехнат куроллари узининг соддалиги ва куполлиги билан кейинги даврларнинг мехнаг куролларидан анча фарк килади. Маконлар сувга якин, очик ерларда жойлашган. Энг кадимги одамлар дастлаб туда булиб яшаганлар. Маконларда топилган хайвон суяклари ва тош куролларнинг хусусиятлари энг кадимги одамлар овчилик ва термачилик билан шугулланиб, шу асосда хаёт кечирганлигини курсатади.

Шубхасиз маълумки, у пайтда одамларнинг аклий ва жисмоний ривожланиш даражаси уларга якка-якка яшаш учун хеч кандай имкониятлар яратиб бермаган. Уларнинг озик-овкат захиралари чегараланган эди, бундан ташкари, якка яшаган, одамлар йирик йирткич хайвонларнинг хужумидан уз хаётларини саклай олмасдилар. Очлик хавфи ва куп вазиятларда номаълум табиий жараёнлар энг кадимги одамларни туда булиб яшашга мажбур килган. Олимлар фикрига кура, илк палеолит давридаги иклим иссик булганлиги учун одамларнинг уй-жой ва кийимга эхтиёжи булмаган.

  1. Улкамизда топиб текширилган урта палеолит даври маконлари, асосан, горларда жойлашади. Демак, музлик босиб келиши билан бошпана зарур булиб колиб, одамлар табиий пана жойлар - горларни эгаллашга харакат килганлар. Музлик даврида неандертал одамлари мураккаб синовлардан утган. Одамларнинг асосий машгулоти овчилик булиб, бу жараён куп сонли ва турли шакллардаги куролларни ишлаб чикаришни талаб этган ва энг кадимги хужаликнинг асоси булиб хизмат килган. Одамлар аста- секинлик билан йирик хайвонларии хам ов килишни урганиб борди, улар оловдан фойдаланиш ва уни саклашга харакат килдилар. Узлуксиз мехнат асосида инсон аклий ва жисмоний жихатдан узгариб борди.

  2. Олов - совукдан ва йирткич хайвонлардан сакланиш, овкат пишириш учун катта ахамиятга эга булди. Аввало утни эгаллаш урмондаги ёнгинлардан, табиий утлардан фойдаланишдан бошланган. Бундай утларни учирмасдан, узок вакт давомида саклаб туриш ва бир жойдан иккинчи жойга кучириш мумкин булган. Шу билан бирга, одамлар ёгочларни ишкалаш йули билан ва чакмоктошлардан ут чикариш йулларини топганлар.

  3. Одамлар йирик хайвонларга ов килиши натижасида овчиликнинг усуллари купайиб борган (хайвонларни ураб олиш, боткокликка хайдаш, жарга кулатиш ва бошкалар). Хдйвонларни овлаш жараёни мехнатни максадли ташкил килишни талаб этган. Сунгги палеолит замонида куроллар ясашнинг янги усуллари вужудга келган. Куроллар тош парракчалардан ясалиб, купинча нуклеусларнинг (нуклеус - тош узак) янги шакллари билан богланадилар ва куролларнинг хили купая бошлайди.

  4. Сунгги палеолит - неандертал киёфали одамдан замонавий киёфали одамга утиш давридир. Замонавий киёфали одамнинг пайдо булиши сабабларидан бири - бу жамоада якин кариндошлар уртасида никохнинг ман килиниши булиб, ушбу вазият одамнинг жисмоний турини биологик жихатдан тез узгаришига олиб келган.

Сунгги палеолит даврининг мухим хусусиятларидан бири, ибтидоий тудадан уруг жамоасига утилишидир. Уругчилик тузумининг бошлангич ва асосий шакли матриархат - она уругидан иборат булган. Уругчилик тузуми инсон хаётидаги бир катор ижобий узгаришларнинг пайдо булишига асос солган. Манзилгохлар ов килинади^ш жойлар билан бонланган, бу жойларга кариндош-уруглар эга булиб, улар овчилик билан тирикчилик утказганлар, шунингдек баликчилик ривож топган.


Сунги палеолит даври уй-жойлари. Тикланган.




Тош асрининг кейинги ривожланиш даври фанда мезолит (урта тош асри) асри Урта Осиёда нисбий тарзда мил. авв. 12-7 минг йилликлар деб кабул килинган. Мезолит - одамларнинг ер юзи буйлаб кенг таркалиш даври булиб, улар денгиз, куллар ва дарё буйлари хамда тогли худудларга хам таркаладилар. Каспий буйларидан Тяншан - Помиргача, Марказий ^озогистондан Копеттог этакларигача булган худудлардан мезолит даври ёдгорликларининг намуналари топиб урганилган. Мачай (Сурхондарё), Обишир (Фаргона водийси), Бузсув, ^ушилиш (Тошкент), Айдабол, Жайронкудук (Устюрт), Султон Увайс (^уйи
KJ>
Амударё унг сохил ералри) каби Урта Осиёдаги 50 дан зиёд ёдгорликлар шулар жумласидандир.
Мезолит даврига хос булган хусусиятлар, чегараси ва номланиш борасида олимлар орасида куплаб бахс-мунозаралар мавжуд эди. Чунончи, бир гурух олимлар бу даврга кадимги тош асрининг алохида боскичи деб бахо берган булсалар, айримлари тош асрининг сунгги боскичи деган фикрни билпрпнлар. Аммо, куплаб олиб борилган тадкикотлар натижасида тош куроллар шакли, куллаш ва L ишлаш техникасидаги узгаришлар илмий урганилиб, янги хусусиятлар аникланди хамда бу давр тош
о
асрининг урта боскичи эканлиги эътироф этилди. Урта тош асрининг куйи ва юкори чегараларини белгилашда тадкикотчилар географик шарт-шароит, тошни кайта ишлаш техникаси ва одамларнинг турмуш тарзи хамда машгулотларига асосий эътибор каратадилар.





\
Мезолит даври ихтироси. Ук-ёй.

Мезолит даврига келиб ер юзидаги улкан музликнинг яна шимолга томон силжиши натижасида иклим баркарорлашиб хозирги даврдагига анча ухшаб колган эди. Бунинг натижасида Урта Осиё хайвонот олами ва усимликлар дунёсида анча узгаришлар содир булди.
Палеолит даврининг йирик хайвонлари йукола бориб улар урнига кичик туёкли, тез югурувчан хайвонлар - жайрон, сайгок, бугулар, тог эчкиси, арслон, йулбарс, коплон, куён кабилар купая боради. Шунингдек, жанубга хос иссиксевар, ёввойи бошокли усимлик ва дарахтлар хам тобора купайиб борди. Табиат ва иклимдаги бу узгаришлар мезолит даври кишиларининг хаётида хам узгаришлар содир булишига сабаб булди.
Бу даврга келиб кишилар нисбатан нозикрок куроллар тайёрлашни узлаштира бошладилар. Хусусан, жанубий улкаларда, шунингдек, Урта Осиёда турли геометрик шаклдаги майда куролчалар-микролитлар пайдо булиб улар учун суяк ва ёгоч дастачалардан кадама сифатида фойдаланилган. Ундан ташкари бу даврда инсоният уз тарихидаги дастлабки мураккаб мослама - ук- ёйни кашф этди. Натижада чопкир, кичик туёкли хайвонлар ва паррандаларни ов килиш имконияти пайдо булди.
рого»






Download 3,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish