O’zbekiston respublikasi xalq ta’limi vazirligi muqimiy nomidagi qo’qon davlat pedagogika instituti «Jismoniy tarbiya va sport»



Download 1,17 Mb.
bet11/70
Sana24.02.2022
Hajmi1,17 Mb.
#200366
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   70
Bog'liq
Bоlаlаr jismоniy tаrbiyasi

Аjrаtilgаn sоаt:










36







Еtаkchi o’qituvchi


«Tаsdiqlаymаn»
Kаfеdrа mudiri ____________
__________________________
«____»_____________2011 y
Dаstur bаjаrilishining kаlеndаr rеjаsi
(mа’ruzа, lаbоrаtоriya, аmаliyot mаshg’ulоtlаri, kurs ishlаri)
Fаkultеt 5141700- Mаktаbgаchа tа’lim vа bоlаlаr spоrti, Bоsqich 3 Аkаdеmik guruх
Fаnining nоmi Bolalar jismоniy tаrbiyasi
Mа’ruzа o’qiydi_______________________________________________________________
Аmаliy mаshg’ulоtni оlib bоrish_________________________________________________
Lаbоrаtоriya mаshg’ulоtni оlib bоrish ____________________________________________



Mаshg’ulоt turlаri

Mаvzu nоmi

Mаshg’ulоt

Yuklаmа

O’qituvchi imzоsi

Sаnаsi

Vаqti

Аuditоriya

Rеjаlаshtirilgаn

Bаjаrilgаn

1

2

3

4

5

6

7

8

9

1

Аmаliy

Bоlаlаr jismоniy tаrbiyasi fаnining kеlib chiqishi, mаqsаdi, vаzifаlаri, vоsitаlаri, mеtоdlаri.



















2

Аmаliy

Bоlаlаr jismоniy tаrbiy
sining аnоtоmо-fiziоlоgik, pеdаgоgik psiхоlоgik хususiyatlаri.










2







3

Аmаliy

Bоlаlаr jismоniy tаrbiya
sining bоshqа fаnlаr bilаn bоgliqligi



















4

Аmаliy

Bоlаlаr jismоniy tаrbiyasining nаzаriyasi vа mеtоdikаsi, spоrt yo’nаlishi spоrt trеnirоvkа аsоslаri










4







5

Аmаliy

O’zbеkistоn Rеspublikаsidа jismоniy tаrbiya vа spоrt bo’yichа chiqаrilgаn dirеktiv хujjаtlаrning ахаmiyati










4







6

Аmаliy

Bоlаlаr spоrtining rivоjlаnish хususiyatlаri



















7

Аmаliy

Bоgchаlаrdа jismоniy sоglоmlаshtirish vа spоrt bаyrаmini tаshkil qilish vа o’tkаzish хususiyatlаri










2







8

Аmаliy

Bоgchаlаrdа spоrt musоbа
qаlаrini tаshkil qilish vа o’tkаzish mеtоdikаsi










2







9

Аmаliy

Bоgchаlаrdа “Аlpоmish” vа “Bаrchinоy” mе’yoriy tаlаbа
lаrini tоpshirishgа tаyyor
gаrlik ko’rish vа qаbul qilish.










4







10

Аmаliy

Tаshkiliy mеtоdik ishlаr muаmmоlаri.










4













Аjrаtilgаn sоаt:










22







Еtаkchi o’qituvchi
«Tаsdiqlаymаn»
Kаfеdrа mudiri ____________
__________________________
«____»_____________2011 y
Dаstur bаjаrilishining kаlеndаr rеjаsi
(mа’ruzа, lаbоrаtоriya, аmаliyot mаshg’ulоtlаri, kurs ishlаri)
Fаkultеt 5141700- Mаktаbgаchа tа’lim vа bоlаlаr spоrti, Bоsqich 4 Аkаdеmik guruх
Fаnining nоmi Bolalar jismоniy tаrbiyasi
Mа’ruzа o’qiydi_______________________________________________________________
Аmаliy mаshg’ulоtni оlib bоrish_________________________________________________
Lаbоrаtоriya mаshg’ulоtni оlib bоrish ____________________________________________



Mаshg’ulоt turlаri

Mаvzu nоmi

Mаshg’ulоt

Yuklаmа

O’qituvchi imzоsi

Sаnаsi

Vаqti

Аuditоriya

Rеjаlаshtirilgаn

Bаjаrilgаn

1

2

3

4

5

6

7

8

9

1

Laboratoriya

Bоlаlаr jismоniy tаrbiyasi fаnining kеlib chiqishi, mаqsаdi, vаzifаlаri, vоsitаlаri, mеtоdlаri.










2







2

Laboratoriya

Bоlаlаr jismоniy tаrbiy
sining аnоtоmо-fiziоlоgik, pеdаgоgik psiхоlоgik хususiyatlаri.










2







3

Laboratoriya

Bоlаlаr jismоniy tаrbiya
sining bоshqа fаnlаr bilаn bоgliqligi










2







4

Laboratoriya

Bоlаlаr jismоniy tаrbiyasining nаzаriyasi vа mеtоdikаsi, spоrt yo’nаlishi spоrt trеnirоvkа аsоslаri



















5

Laboratoriya

O’zbеkistоn Rеspublikаsidа jismоniy tаrbiya vа spоrt bo’yichа chiqаrilgаn dirеktiv хujjаtlаrning ахаmiyati










2







6

Laboratoriya

Bоlаlаr spоrtining rivоjlаnish хususiyatlаri










2







7

Laboratoriya

Bоgchаlаrdа jismоniy sоglоmlаshtirish vа spоrt bаyrаmini tаshkil qilish vа o’tkаzish хususiyatlаri










2







8

Laboratoriya

Bоgchаlаrdа spоrt musоbа
qаlаrini tаshkil qilish vа o’tkаzish mеtоdikаsi










2







9

Laboratoriya

Bоgchаlаrdа “Аlpоmish” vа “Bаrchinоy” mе’yoriy tаlаbа
lаrini tоpshirishgа tаyyor
gаrlik ko’rish vа qаbul qilish.










2







10

Laboratoriya

Tаshkiliy mеtоdik ishlаr muаmmоlаri.










2













Аjrаtilgаn sоаt:










18







Еtаkchi o’qituvchi
O’ZBЕKISTОN RЕSPUBLIKАSI ХАLQ TА’LIM VАZIRLIGI


MUQIMIY NОMIDАGI
QO’QON DАVLАT PЕDАGОGIKА INSTITUTI


BOLALAR JISMONIY TARBIYASI
fаnidаn (mа’ruzаlаr mаtni)
Tuzuvchi: kаttа o’qituvchi Boboyev Z.N


o’qituvchi Muhitdinov R.Yu


Qo’qon – 2011 y.


Кириш

Шахснинг ҳар томонлама баркамол бўлиб ривожланишида жисмоний


тарбия муҳим ўринни эгаллаб келган. Болалар боғчасида тарбия ва ўқитиш
дастурида жисмоний тарбияга муҳим ўрин ажратилгандир.Боғча ёшидаги
болаларнинг жисмоний тарбияси – унинг ёши,индивидуал ва руҳий физиологик
хусусиятлари хақидаги билимларга асослангандир.
Болаларнинг олти ёшдан таълим олишига ўтиши билан боланинг жисмоний ривожланиши ва жисмоний тайёргарлигига бўлган талаблар ортиб боради
Мактабга бориш пайти етиб келганда бола,маълум ҳажмдаги кўникма ва
малакаларга эга бўлиши керак.
Ўқув фаолиятига қўйиладиган янги шарт ва талабларга мослашишга,ҳамда мактаб
ўқув дастурини фақат бошланғичгина эмас,балки таълимнинг кейинги босқичлари-
да мувоффақиятли ўзлаштиришга ёрдам беради.
Болалар боғчасидаги соғломлаштириш тадбирлари тизими ўз ичига болалар
соғлигини сақлаш ва мустаҳкамлаш,тўлақонли жисмоний ривожланишини,турли
ҳаракат фаолиятини,ҳамда муҳим аҳамиятга эга бўлган-мустақил ҳолатда жис-
моний машқларни ўрганишга бўлган қизиқишни тарбиялайди.
Болани ёшлигидан бошлаб боғчада мақсадга мос йўналтирилган жисмоний машқ-
лар туфайли, бола юкори гуруҳга ўтганида анчагина мустаҳкам бўлган ҳаракат
малака ва кўникмасига эга бўлади.
Ушбу қўлланмада олти ёшли болаларнинг ёшини ўзига хослиги ҳақида маълумот-
лар берилиб, хонада ва очиқ ҳавода жисмоний тарбия машғулотларини олиб бориш
ҳақида маълумотлар берилади.
Ўйинларни ташкил этишнинг тўлиқ методикаси турли интенсивликка эга
бўлган кичик,ўрта ва юкори интенсивликдаги машғулотларни таҳминий режаси;
спорт ўйинлари элементлари киритилган машқларни ўз ичига олади.
БОЛАЛАРНИ РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ.

5 ёшдан 7 ёшгача бўлган давр «биринчи ўсиш даври » деб аталади,бу вақт ичида


бола 7-10 см усиши мумкин.5 яшар бола бўйи 106-107 см,оғирлиги 17-18 кгни таш-
кил этади.6-ёшга ўтаётганида тана массасининг оғирлиги ойига 200гр,бўйи 0,5смни
ташкил этади.
Таянч-ҳаракат тизимининг ривожланиши(скелет,буғин-пай аппарати,мускуллар)
бола беш-олти ёшга етганда ҳали тугалланмаган бўлади.
206 та суякнинг ҳар бири размери,шакли,тузилиши бўйича ўзгариб боради,шу би-
лан бирга турли суякларнинг ривожланиши фазалари бир ҳилда эмас.
Калла суягининг тўрсимон суягининг битиб кетиши ва эшитиш йўлининг суяк бўл-
иб қотиши олти ёшга келиб тугалланади.
Бу ёшга келганда энса,пешона суякларининг иккала ва асосий қисмлари ҳали ту-
галланмаган бўлади.Калла суяклари ўртасидаги тоғайлар сақланиб қолган бўлиб,
шунинг учун ҳам бош мия ўсишда давом этади(олти ёшга келиб боланинг бошини
айланаси 50 смга тенг келади). Бурун ички суяклари 3-4 ёшдан қотишни бошласа
ҳам, 6 ёшда тўлиқ қотган бўлмайди.
Жисмоний тарбия машғулотларини ўтказаётганда буларни ҳисобга олиш керак,
чунки энг енгил куч билан урилганда ҳам бурун ва қулоқда жароҳат бўлиши
мумкин.Бундай жароҳатлар кўпроқ тор жойларда машқ бажарганда бўлиши му-
кин-гимнастик скамейкада юриш,сакраб тушганда бола мувозанатини йўқотган-
да,йиқилганда жароҳат олиши мумкин.
Яна тўп билан машқлар бажарганда тўп юзига келиб тегса жарохатланади,чун-
ки боланинг координацияси ҳали тўлиқ шаклланмаган бўлади.
Шунинг учун болага аниқ кўрсатма бериш зарурдир-тўпни аниқ шерикни қўлига
отиш керак деб тушунтириш лозим.
Сайрга чиққан пайтда болалар билан кўпроқ «Чамбаракка туш». «Байроқчага ир-
ғит» ва шу каби тўп билан ўйналадиган ўйинларни бериб бориш керак.
5-7 яшар боланинг умуртқа поғонаси деформацияга таъсирчан бўлади.Скелет
мускуллари, пайлар,фасциялар,бойламларнинг ҳали яхши ривожланмаганлиги,
ҳамда оғир нарсаларни тез-тез кўтариши натижасида боланинг қадди қийшаяди,
қорни чиққан ёки осилган бўлиб қолади,текис товонлик,ўғил болаларда эса грижа
пайдо бўлиши мумкин.
Болалар меҳнат қилаётганда тарбиячи жисмоний юкламаларни болага тўғри ке-
лишига эътиборини қаратиши керак.
Масалан, баъзи жиҳозларни ташқарига олиб чикишда бу вазифани бир нечта бо-
лага буюрган маъқул бўлади.
Болалар суягининг эластиклиги ва эгилувчанлиги фақат қўл ва оёқ суякларини
жароҳатига сабаб бўлиб қолмай,балки умуртқа поғонасининг шикастланишига ҳам
сабаб бўлади(масалан сирғанчиқ ва ҳайинчалаклардан йиқилиш).Яна шунга эъти-
бор бериш керакки,бола қаттиқ йиқилганда ёки бирор нарсага урилиб кетганида
унинг қорин бўшлиғидаги жигар,қораталоқ ва буйраклар ҳам жароҳатланиши мум-
кин.Мактабгача ёшдаги бўлган болаларда баъзи буғимлар диспропорционал рав-
ишда шаклланади.Масалан; 5ёшгача бўлган даврда тирсак бўғимининг ҳалтаси
болада тезроқ ўсади,билак суягини бошчасини тўғри ҳолатда ушлаб турувчи ҳал-
қасимон пай эса жуда бўш бўлади.Бунинг натижасида боланинг қўли чиқиб қо-
лиши мумкин(болани қўлидан қаттиқ тортилганда ёки силтаса).Тарбиячи бу
нарсаларни ота-оналарга тушунтириб бориши керак.
5-7 ёшли болаларда оёқ кифтининг тўлиқ шаклланмаганлиги кузатилади.Шу му-
носабат билан болаларда текистовонлик пайдо бўлиши мумкин,унинг сабаби эса
оёк кийимининг керакдан ортиқ катталиги,тана масссасининг ортиқчаси,турли
касалликлардир.
Тарбиячи боланинг юрганда чарчаши ва оёқда ётганда ҳам оғриқ пайдо бўлганлиги
ҳақидаги шикоятига эътибор бериши зарур.Мускулларнинг ривожланиши бир
неча босқичга бўлинади.Булардан бири-6ёш.
Олти ёшга етган болада танасининг йирик ва қўл-оёқ мускуллари яхши ривож-
ланган бўлади,лекин аввалгидек майда мускуллар,айниқса қўл бармоқлариники
заиф бўлади.Шунинг учун ҳам болалар юриш,югуриш ва сакраш бўйича машқ-
ларни осон эгаллайди лекин майда мускуллар иши билан боғлиқ машқлар
қийинчиликларни туғдиради.
Ҳаракат фаолиятини кўринишини асоси бўлиб турғун мувозанатнинг ривожла-
нишидир. У проприоцептив,вестибуляр ва бошқа рефлексларнинг ўзаро ҳамкор
ҳаракатининг даражасидан ҳамда бола оғирлиги ва таянч майдонининг юза-
сига боғликдир.
Бола катта бўлган сари мувозанатни сақлаш кўрсатгичлари ҳам яхшиланиб боради.
Мувозанат машқларини бажарищда қизлар ўғил болалардан баъзи устунликка
эгадир.Юкори гурухдаги болалар асосан таянч майдони катта бўлган машқларни
осон бажаришади.Баъзан болаларга узоқ бажарилмайдиган машқларни ҳам бер-
са бўлади,уларни бир оёқда туриб бажариш мумкин «Шакл яса», «Полда турма»
ва бошқалар.
Олти ёшли болалар ҳаракат техникаси бўйича машқларни тўғрироқ ва англаган
ҳолда бажаришига,жисмоний машқлар билан мақсадга мувофиқ равишда шуғул-
лангани учун эришади(машғулотлар,ўйин машклари,ҳаракатли ўйинлар).
Улар ўзларининг мускул кучланишларини фарқига бора оладилар,бу эса турли
амплитудадаги машқларни бажара олишни,секиндан тезроқ машқларни бажаришга
ўта олишни имкониятидан фойдалана олишни кўрсатади.
Умумий ривожлантирувчи машқларни ўтказишда тарбиячи ушбу ёшдаги болалар
қўйидаги ҳаракатларнинг йўналиши танишлигини ҳисобга олади;юкорига,пастга,
ўнгга,чапга ва ҳакозолар.
Болалар машқларни тушунтирилиши асосида мустақил бажара олишлари мумкин.
Олти ёшли болаларда ўрганилаётган машқларни аналитик жиҳатдан қабул қилиш
пайдо бўлади.Аввалги ёш контингенти билан таққослаганда ҳаракат кўникма-
ларини шаклланишини тезлаштиради ва сифат жиҳатидан яхшилайди.
Марказий асаб тизимининг ривожланиши морфо-физиологик аломатларини шакл-
ланишини тезлашиши билан характерланади.
Олти ёшли бола миясининг сатҳи катта одамнинг мия пўстлоғини сатҳини 90%ни
ташкил этади.Миянинг пешона бўлими шиддат билан ривожланади.Юқори
мактаб ёшигача бўлган болалар воқеалар кетма-кетлигини англайди,мураккаб
умумлаштиришларни тушунади.Ушбу ёшда асосий жараёнлар такомиллашади;
қўзғолиш ва айниқса тормозланиш;бу даврда шартли тормозланишнинг барча
шакллари осонроқ шаклланади.Болаларга тормозланишга асосланган вазифани
беришда пухта ўйлаб дозалаш керак,чунки тормозланиш реакциясини ишлаб чиқ-
иш юрак қисқаришлари частотасини,нафас олишни ўзгариши билан боғлиқ
бўлиб,асаб тизимига тушаётган юк ҳақида гувоҳлик беради.
5-6 ёшли болаларнинг куўникма ва одатларининг биологик асосини ташкил этувчи
динамик стереотиплар жуда тез шаклланади,лекин уларнинг қайта қўрилиши қи--
йинлашган бўлиб,нерв жараёнларининг ҳаракатчанлигининг етишмовчилиги ҳақи-
да исбот беради.
Масалан бола ҳаёт тарзининг ўзгаришидан салбий таъсирланади.Асаб жараёнлари-
ни такомиллаштириш ва шаклланаётган кўникмаларга эгилувчанликни бериш мақ-
садида режим жараёнларини, ҳаракатли уўйинларни ва ҳакозоларни ўтказишда
ностандарт ҳолатни яратиш усулидан фойдаланилади.

Download 1,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish