Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 263,22 Kb.
Pdf ko'rish
bet4/12
Sana24.02.2022
Hajmi263,22 Kb.
#197450
TuriРеферат
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
amir temur va uning avlodlari

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1
Амир Темур ўгитлари. Т., 1992, 60-61 бетлар. 


II боб. Темурийлар шажараси. 
1-§.Амир Темурнинг харами 
 
Сарой Мулк хоним Чиғатой улусига мансуб бўлган мўғул хонларидан 
Қозонхоннинг қизи бўлиб, 1341 йилда туғилган эди. Сарой Мулк хоним балоғатга 
етгач, 1355 йилда амир Ҳусайн ўз никоҳига киритади. 1370 йилда амир Ҳусайн қатл 
қилингач, Амир Темур никоҳига киради. Зотан, соҳибқирон Амир Темур мазкур 
Сарой Мулк хоним туфайли “Курагон” унвонига мушарраф бўлади. Курагон ибораси 
мўғулча сўз бўлиб, “куёв” деган маънони ифодалар эди. Сарой Мулк хоним хон 
авлодига мансуб бўлгани туфйли ҳарамдаги барча маликалардан улуғ ҳисобланиб, 
“катта хоним” (Бибихоним) деган унвонга эга бўлди
1
. Сарой Мулк хоним ўз 
замонасининг юксак идрокли, фаросатли, тадбиркор ва ақл-заковат соҳибаси бўлган. 
Шунингдек, ҳусн-латофат бобида ҳам беназир бўлган. Амир Темур ўзининг улуғ 
бекаси Сарой Мулк хонимга атаб 1399-1404 йиллар мобайнида Самарқандда машҳур 
Бибихоним масжидини қурдирган эди. Соҳибқиро Амир Темур Сарой Мулк 
хонимдан фарзанд кўрмаган. 
Амир Темурнинг харамларидан яна бири Чўлпон Мулк Оғо бегим бўлиб, 
Ҳожибек мўғилларининг қизи эди. У ниҳоят даражада гўзал эди. У 
соҳибқироннинг 1391 ва 1394 йиллардаги ҳарбий юришларида бирга юрган. Ибн 
Арабшохнинг таъкидлашича, гўё вафосизлик қилгани учун Темур уни ўзи бўғиб 
ўлдирган дейди. 
Темур харамларидан яъна бири Дилшод Оғо бегим бўлиб, Султон Увайс 
Шайх Ҳасан Жазойиринг қизи эди. У 776/1374 йилда Амир Темур никоҳига 
киради ва 785/1383 йилда касал бўлиб ўлади. Ундан фарзанд бор йўқлиги 
ноъмалум. 
Соҳибқиронинг суюкли хотинларидан бири - Туман Оғо бегимдир. 
ТуманОго бегим Сарой Мулк хонимнинг акаси амир Мусонинг қизидир. Хонимга 
жиян ўрнидадир. Туман Оғо 1366 йилда туғилиб, 1378 йилда 12 ёшида Амир 
Темурга никоҳ қилинган. У хуснда тенги йўқ бўлган. Унинг шарифага 
1
Файзиев Т. Темурийлар шажараси. Тошкент, 1995. 54-55 бб. 


Самарқандда махсус Боғи биҳишитни барпо эттирган. Темур вафотидан кейин 
Халил Султон 1406 йилда Шайх Нуриддин билан бўлган жангда енгилиб, ТуманОғо 
бегимни хотинликка беришга мажбур бўлади. Шайх Нуриддин вафот этгач уни 
Хиротга олиб келадилар. 
Амир Темурнинг яна бир хотини Тукал хонимдир, Ҳизр Хўжанинг қизи эди. 
800/1397 йилда соҳибқирон Амир Темур Конигулда катта тўй ўтказиб, Тукал 
хонимни ўз никоҳига киритади. Тукал хоним харамда (хон қизи бўлгани туфайли) 
Сарой Мулк хонимдан кейинги ўринда турган, яъни "кичик хоним" деб аталган. 
1397 йилда соҳибқирон Тукал хоним шарафига Самарқандда "Боғи дилкушо"ни 
барпо эттиради. 
Ибн арабшоҳнинг ёзишича, 1408 йилда Халил Султон Мирзонинг 
хотини Шод Мулк бегим Тукал хонимни заҳарлаб ўлдирган. 
Соҳибқиронинг кейинги пайтларда олган хотини Руҳ Парвар Оғо бўлиб, 
амир Темурнинг хоз канизларидан эди. Рух, Парвар Оғо ҳам ёш ва гўзал аёл 
бўлган. Унинг соҳибқирондан фарзанди бўлмаган. 
Амир Темур вафотидан сўнг Руҳ, Парвар Оғони Амир Ҳамза Сулдуз 
хотинликка олган. Амир Ҳамза Сулдуз вафотидан кейин Руҳ Парвар Оғони амир 
Али Тархон ўз никоҳига олади. Али Тархон вафотидан кейин Руҳ, Парвар Оғони 
амир Ҳасан Сўфи ўз ҳарамига олган. Руҳ, Парвар Оғо 1423 вафот этган
1


Download 263,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish