Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 263,22 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/12
Sana24.02.2022
Hajmi263,22 Kb.
#197450
TuriРеферат
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
amir temur va uning avlodlari

Муҳаммад Жаҳонгир Мирзо Султон Мирзонинг катта ўғлидир. Муҳаммад 
Жаҳонгир Мирзонинг набираси ва у 1396 йилда туғилган. 
1409 йил Халил Султон тахтдан тушурилгач тахт Улуғбек Мирзога 
берилади ва унгаҲисор ҳокимлиги берилади. 
У умрининг охригача Ҳисорда ҳукумронлик қилади ва 1433 йил 38 ёшида 
вафот этади. Унинг Муҳаммад Султон Мирзо ва Халил Султон исмли 
ўғиллариқолади. 
Муҳаммад Султон Мирзо 1423 йил туғилган. У отасидан қолган Ҳисори 
Шонмонда ҳаёт кечиради ва 1448 йил вафот этади. Ундан фарзанд бор йўқлиги 
номаълум. 
Саъд Ваққос Мирзо МуҳаммадСултон Мирзонинг 2 ўғли. Амир Темурнинг 
катта ўғли Муҳаммад Жаҳонгирнинг набирасидир. У 803/1400 йилда туғилган. У 
бирон вилоятда ҳукмдор бўлмаган. 
Яхё Мирзо Муҳаммад Султон Мирзонинг 3 ўғли. У ҳақида аниқ 
маълумотлар йўқ. У 1408 йилда 10 ёки 8 ёшида вафот этган. 
Халил Султон Мирзо Муҳаммад Жаҳонгир Мирзонинг 2 ўғлидир. Ҳалил 
Султон Мирзо ҳам акаси каби Ҳисори Шодмонда ҳаёт кечириб, 1459 йилда вафот 
этади. Ҳалил Султон Мирзодан бир ўғил бир қиз қолади. 
Муҳаммад Умар Мирзо Халил Султон Мирзонинг ўғли бўлиб 1442 йилда 
туғилган ва Султон Бойқаро ҳузурида мулозаматда бўлган. 
У бир неча бор Бойқарога исён кўтаради ва бунда Бойқаро исённи бартараф 
этади. 


У 1471 йил Фароҳ, қўрғонини мусодара қилади ва Музаффар бошчилигида 
қўшин жўнатади ва у ажал шарофини ичиб вафот этади. 
Қайду Мирзо Пир Муҳаммад Мирзо Қобулийнинг тўнғич ўғли бўлиб, 
Темурнинг ўғли Жаҳонгир Мирзонинг набирасидир. У 1396 йилда туғилган. 
Афғонистон ерларини суйилгор тарзида бошқарди ҳамда отасига мулозим 
хизмат қилган. Унга нисбатан бир неча амирлар исён кўтаради. Мақсад укаси 
Санжар Мирзони кўтариш эди. Шу аснода у ўз ерларини мустаҳкамлаб олди ва у 
ерларига мустақил равишда ҳукмронлик қилиш орзуси тушди. Элчилик 
мулозаматларида Шохруҳ Мирзо билан гапи қочади ва Қайду Мирзони ушлаб 1417 
йилда Хиротда барча гуноҳларидан кечади ва қолдиради. 1418 йил Қандахорга 
қочади. Шохруҳ Мирзо ўғли билан сипохларни жўнатади ва уни ушлаб келишади. 
Шохруҳ Мирзо уни Ихтиёриддин қалъасида ташлайди ва шу ерда вафот этади. 
Ҳолид Мирзо Пир Муҳаммад Мирзо Қобулийнинг 2 ўғли бўлиб 1399 йил 
туғилган. У ҳам Шохруҳ Мирзо мулозиматида бўлган. У 1427 йилда касал бўлиб 
ўлган. 
Қайсар Мирзо Пир Муҳаммад Мирзо Қобулийнинг 4 чи ўғли бўлган. 1401 
йилда туғилган. У ҳеч қаерда ҳукмронлик қилмаган. У ҳам Шохруҳ Мирзо 
ҳузурида ишлаган. 1424 йилда вафот этган. 
Бўзанжар Мирзо Пир Муҳаммад Мирзо Қобулийнинг 5-ўғли бўлиб, 1402 
йилда туғилган. У ҳеч қаерда ҳукмронлик қилмаган. У ҳам Шохруҳ Мирзо 
ҳузурида ишлаган. 1422 йилда вафот этган. 
Жаҳонгир Мирзо Пир Муҳаммад Мирзо Қобулийнинг 6-ўғли бўлиб, 1402 
йилда туғилган. У ҳам ҳеч қаерда ҳукмронлик қилмаган. У ҳам Шохруҳ Мирзо 
ҳузурида ишлаган. 1433 йилда вафот этган. 
Санжар Мирзо Пир Муҳаммад Мирзо Қобулийнинг 7-ўғли бўлиб, 1403 
йилда туғилган. У акаси Қайду Мирзо саройида мулозаматда бўлган. У 
исёни кечирилиб, Шохруҳ Мирзо ўз ҳузурида олиб қолади. У умрининг 
охиригача хоқон мулозаматида бўлиб, 1429 йилда Хиротда вафот этади.
1
1
Файзиев Т. Темурийлар шажараси. Тошкент, 1995. 69-81 бб. 



Download 263,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish