2-боб. ТЎпламлар ва муносабатлар



Download 0,75 Mb.
bet4/29
Sana14.06.2022
Hajmi0,75 Mb.
#668012
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
3.1.1-теорема. Иккита тартибланган ва <с,d> жуфтликлар тенг бўлиши учун, уларнинг мос координаталари тенг бўлиши зарур ва етарлидир.
Исбот. Ҳақиқатдан, агар тартибланган жуфтликларнинг мос координаталари тенг бўлса, тартибланган жуфтликларнинг тенг бўлиши равшан. Аксинча, фараз қилайлик =<с,d> бўлсин. У ҳолда таърифга биноан . Тўпламларнинг тенглиги таърифидан бўлиши келиб чиқади. Демак, бўлади.
А ва В тўпламлар бўш бўлмаган тўпламлар бўлсин.
3.1.2.Таъриф.А ва В тўпламларнинг декарт(тўғри) кўпайтмаси деб, барча тартибланган , бун­да x A, y B жуфтликлар тўпламига айтилади.
А ва В тўпламларни декарт (тўғри) кўпайтмасини АхВ кўринишда белгиланади.
Шундай қилиб,
АхВ ={x A, y B}
Агар А ва В тўпламлар чекли тўпламлар бўлиб, мос равишда m ва n элементли бўлсалар, у ҳолда АхВ тўплам роса mn элементдан иборат бўлади.Ихтиёрий Х тўплам учун Хх=хХ ўринли деб ҳисоблаймиз.Бундан сўнг декарт ( тўғри ) кўпайтмани декарт кўпайтма деб аташни келишиб оламиз. Агар иккита чекли тўплам берилган бўлса, у ҳолда уларнинг декарт кўпайтмасини жадвал кўринишда ёзиш қулайдир. Қуйида келтирилган жадвалда, B={2,7} ва A={a,b,c} тўпламларнинг декарт кўпайтмаси элементлари тасвирланган.



A
B

А

b

C

2



<2,a>

<2,b>

<2,c>

7



<7,a>

<7,b>

<7,c>

A={-1,0,1} ва B={2,4} бўлсин. У ҳолда АхВ, ВхА, АхА ва ВхВ тўпламлар қуйидагича бўладилар.
1. АхВ={<-1,2>,<-1,4>,<0,2>,<0,4>,<1,2>,<1,4>}
2» ВхA={<2,-1>,<2,0>,<4,-1>,<4,0>,<2,1>,<4,1>}
3. AxA={<-1,-1>,<-1,0>,<-1,1>,<0,-1>,<0,0>,<0,1>,
<1,-1>,<1,0>,<1,1>}
4. BxB={<2,2>,<2,4>,<4,2>,<4,4>}
Юқорида келтирилган мисолдан, ихтиёрий А ва В тўпламлар тўғри кўпайтмаси учун, коммутатив яъни ўрин алмаштириш қонуни умуман олганда бажарилмаслиги келиб чиқади. Шунингдек, X, У ва Z тўпламлар учун ассоциатив (группалаш) қонуни ҳам умуман олганда бажарилмайди, яъни
Хх(YxZ)  (XxY)xZ
A,В,С ва D тўпламлар учун қуйидаги хоссалар ўринлидир:
1. (AB)xC=(AxC)(BxC)
2. (AB)xC=(AxC)(BxC)
3. Ax(BC)=(AxB)(AxC)
4. Ax(BC)=(AxB)(BxC)
5. (AxB)(CxD=(AC)x(BD)
6. (AxB)(CxD)=(AC)x(BD)
7. AxB=A==
8.  CB DAxB CxD

Агар А=В бўлиб қолса, у ҳолда АхА ёзув ўрнига А2 ёзув қўлланилади ва ҳосил бўлган декарт кўпайтмани А тўпламни иккинчи даражали декарт кўпайтмаси ёки декарт квадрати дейилади.Тартибланган жуфтлик ёрдамида, учта элементлар учун <,c> кўринишда тартибланган учликни аниқлашимиз мумкин. Тартибланган n-лик эса тартибланган n-1 лик орқали -кўриншда аниқланади ва орқали белгиланади. лар учун, элемент ликнинг i-координатаси, n га эса унинг узунлиги дейилади. n та a1, a2, … ,an элементлардан (объектлардан) тузилган тартибланган < a1, a2, … ,an> n-ликни шу элементлардан тузилган тизма (кортеж) ҳам дейилади.



Download 0,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish