А. Мухторов, У. Санак. Улов узбек адабий тили



Download 351,43 Kb.
bet4/33
Sana24.02.2022
Hajmi351,43 Kb.
#225210
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33
Bog'liq
unlocked-c76f6333355ae508006cd7e1be58466b

4. Жанубий гуруд (бунга туркман, озарбайжой ва турк тиллари киради).
А. Н. Самойлович эса туркий тилларни тасниф ди- лишда фонетик принципга асосланади. У туркий тил­ларни олти гурудга булади:

  1. Р гуруди. Бу тилларда дадимги туркий тилдаги з ва кейинча й га утган товуш р, товуши билан айти- лади: азад — ай ад (оёд) — ура каби. Бу гурудга зеки булгор ва дозирги чуваш тиллари киради.

  2. Д гуруди. Бу тилларда з товуши д товуши би­лан айтилади. Бу гурудга уйгур, тува, дарагас, салар тиллари, дадимги уйгур ва Урхун-энасой турклари, уму- ман уйгур ва шимоли-шардий туркий тиллар киради.

  3. Тау гуруди. Бу тилларда tof сузи тау тарзида ай­тилади. Бу гурудга олтой, диргиз, думид, дарачай-бал- дар, татар, бошдирд, дараим, нугай, дозод ёки умуман, шимоли-гарбий туркий тиллдр киради. .

  4. Таглид гуруди. Бунда с^з шундай айтилади. Бу гурудга зеки узбек тили, дозирги уйгур ва узбек тйл- лари — жануби-шардий туркий тиллар киради.

  5. Таглид гуруди. Бунда с^з шундай айтилади. Бу гурудга Хоразм узбек тили шеваси, дипчод-туркман тиллари киради.

  6. Ол гуруди. Бунда булфеълиул тарзида айтилади. Бу гурудга озарбайжой, турк, гагауз каби жануби- гарбий туркий тиллар киради1.

С. Е. Малов Уз асарларида туркий тиллар таснифи- ра дойр бир датор дизидарли фикрларни баён дилади. У мавжуд таснифларга дилинган Узининг душимча ва иловаларида эскирган хусусийтларнинг садланиши хам- да янги хусусиятларнинг досил булиши жидатидан бар- ча туркий тилларни турт гурудга булади: 1. Энг дадим- ги тиллар. 2. Жадимги тиллар. 3. Янги тиллар. 4. Энг янги тиллар. С. Е. Малов уз таснифи учун туркий тил- лардаги тил орда г, г ва бир неча орда датор унлилар- нинг олд датор товушига утиши, дадимги тилларда жа- рангсиз ундошларнинг, янги тилларда эса жарангли ундошларнинг куплиги каби фонетик додисаларни уз таснифи учун асос дилиб олади2. I *
, Мана шу тасниф асосида С. Е. Малов туркий тил- -ларнинг ривожланиш тарихини уя даврга булади:

  1. Туркий тилларнинг д-лаш даври. Бу з^одиса да- димги руний ва уйгур ёзуви ёдгорликлари учун хос ху- сусиятдир. Суз уртаси ва охирида й товуши д тарзида айтилади: адад (айад), адыр (айир), дод (дуй) каби.


  2. Download 351,43 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish