Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки


Айрим дала экини урурларининг сифатига



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

Айрим дала экини урурларининг сифатига
цуйилган стандарт талаблар
Экинллр Ту|М|

1
5 ^

я
0 
■Р--5-
Е §
11
t *
S .2
.9- 8 

Гиилцн ; 
мицдо
гимлик уруипкшг 
XI, КГ \|КГоб||Д||
Урурнинг 
упупчкилигп, 
<|и>ш \исобидп
Жимн
HJy 
ЯЛ’МЛЛДШ!, 
Гммхшп
уС|1МЛ|1КЛ1||>|Н1|(И
Мпккпжухори
1
9 9 ,0
5


90
2
1)8.0
5
-
90
Тритикале
1
9 9 ,0
20
10
02
2
« 7 ,0
200
70
97
Яшпл 
hvxiit
1
9 9 .0
1
>\Х€П
1
т этилшПди
95
2
9 7 .0
30
5
90
Лопил
1
9 9 ,0
Рухснт мтилмпйди
95
2
9 8 .0
15
2
90
Шали
1
9 9 .0
-
5
95
2
9 8 .0
-
40
90
3
9 7 .0
-
100
85
Тприц
1
9 9 ,0
16
10
95
2
9 8 ,0
100
75
90
' V
3
9 7 ,0
200
150
85
Урурнинг му\им ах^амиятга молик булган сифат кУр- 
саткичи унинг унувчанлиги х^исобланади. Дон урурларининг 
купчилиги учун унувчанлик даражаси классЛар буйича 95,92 
ва 90 фоиз цабул цилинган. ‘ Урурлик учун цабул цилинган 
стандартларда ифлосланганлик метьёри х^ам берилган. Бунда 
; 1 кг урурда бошца экинлар урури,’ гШу * жумладан, бегона 
уьимлйклар урурларининг 'сони' \ам х^гсобга олинади. Урур- 
:лйк дбнинйнг' намлиги \а м стандарт таЛабларига жавоб бе- 
48


риши керак. Узбекистан Республикасида дон урурларининг 
намлиги барча классларда 14 фоиз цабул цилинган. Махсус 
жи\озланган урурлик дон сацлайдиган омборлар ширкат, 
фермер, дехдон хужали клари ва бонща корхоналарда дон 
сотилишгача аниц белгиланган шароитларда сацланиб, унинг 
униш хусусияти фацат сацланибгина цолмасдан, балки ях- 
шиланади х^амда экишга тайёрлаш жараёнларини \ам 3?тка- 
зиш имкониятларига эга б^линади. Урурлик донларни сац- 
лашда унинг унувчанлиги билан нав тозалигига эътибор бе- 
риш талаб цилинади. Дала экини мах^сулотлари ^аерда сац- 
ланишидан цатъи назар, сифат курсаткичларини Давлат 
стандарти талабига тулиц жавоб берадиган даражада сацлаш 
имкониятини яратиш лозим.
С’а^лаш даврида урурлик дон унувчанлигининг камайиши 
хужалик учун жуда цимматга тушади, яъни экиш меъёри- 
нинг ортиши ва дон экинлари хрсилдорлигининг кескин ка- 
майишига олиб келади. Дала экини мах^сулотларини сацлаш 
даврида утказиладиган технологик жараёнларнинг сифатли 
утказилиши х^ам доннинг унувчанлигига кучли таъсир этади. 
Дала экини мах^сулотларини цуритишда унинг биологик ху- 
сусиятларига, дастлабки намлигига, физикавий хоссаларига 
ва бир цанча курсаткичларига эътибор берилмаса, урурнинг 
унувчанлиги пасаяди.
Урурлик донларни сацлашда сифат кУрсаткичлари унув- 
чанлигига цараб уч гурух^га булинади. Урурлик донлар гуру- 
\ини сацлашни т^рри ташкил этиш бир-биридан фарц цила- 
диган бир неча курсаткичларга эга.
Урурлик донларнинг унувчанлиги ю^ори булса, биринчи 
гуру^га киради х^амда Даачат стандарти талаби буйича би­
ринчи классга мансуб булади. Унувчанлик паст булса, ик­
кинчи гурухдан жой олади. Бундай донларни сацлаш учун 
цулай шароит яратиш, яъни цайга етилиш жараёнининг 
утиши билан унувчанлигини яхшилашга эришиш мумкин. 
Учинчи гурухдаги доннинг унувчанлиги жуда паст даражада 
булганлиги учун урурликка яроцсиз \исобланади, шунинг 
учун бошца сох^аларда фойдаланиш т^ррисида аниц курсат- 
малар берилиши керак. Дала экини мах1сулотларининг сифат 
курсаткичларини аницлашда та\лил цилинадигнн намуналар­
ни жуда аницлик билан курсатилган доида буйича олиш та­
лаб этилади. Чунки дон уюмининг юцори цисмидаги дон


унинг коптина сифат курсаткичлари, яъии унувчанлиги, 
намлиги, зарарланиш даражаси буйича маълум дон тайлами 
учун умумий курсаткич була олмайди.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish