А лалия боланинг она кррнида ёки дастлабки ривожланиш боски


Алалияни урганишнинг анатомо-физиологик аспекти



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/13
Sana06.07.2022
Hajmi1,35 Mb.
#750405
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
alaliya haqida

Алалияни урганишнинг анатомо-физиологик аспекти
А лалия — марказий характердаги органик н у тк бузилиши. А лали я- 
да бош м и ян и н г айрим пустлок сохаларида нерв толалари н и ш акл- 
л ан и ш и н и н г оркада кол и ш и кузатилади. Асаб толалари етиш м аган 
боскичда, яъ ни нейробласт уз ри вож лан и ш и н и тухтатади. Бош м и я ­
н и н г бундай ш аклланм аганлиги тугма ёки болада н у тк ш акллангунга 
Кадар юзага келиш и м ум кин. А лалияда бош м и ян и н г ж арохатланиш и 
перенатал ёки и л к постнатал даврда юзага келиш и м ум кин.
Бола хаётин и нг дастлабки уч й и л и ш артли равиш да н утккача 
булган давр деб хисобланади. Бунда бош м ия пустлок туки м алари- 
н и н г жадал ш акллан иш и кечади ва болани н г н уткдан ф ойдаланиш
таж рибаси хали жуда кам булади. Н уткий ф у н к ц и я учун мухим
хи соб лан ган м и я т и зи м и н и н г ри во ж лан и ш и х о м и л ал и к даврида 
тугам айди ва бола туги лгани д ан сун г хам давом этади.
М и я н и н г р и во ж ла н м аган л и ги ёки эрта ж ар охатлан иш и нерв 
туки м алари куз га л у в ч а н л и г и н и н г пасайи ш и га ва асосий нерв ж ара- 
ёнлари харакатчан лиги н ин г узгариш ига олиб келади. Бу эса бош м и я 
пустлоги туки м алари н и н г иш коб и ли яти н и пасайтиради.
А лалия асосида ётувчи патофизиологик механизмларни 
у р г а н и ш , 
кузгалувчанлик ва торм озланганлик ж араёнларининг инертлигини, 
бош м и я пустлоги т у к и м а л а р и н и н г юкори дараж ада ф у н кц и он ал
заифлаш увини курсатди (И .К . Самойлова, 1952). Тадкикотчилар м ия
199


пустлогида кузгатувчи ва тормозловчи жараёнларнинг фазовий концент- 
рациясининг етишмаслигини аникдадилар. А лалияли болаларда м ия- 
нинг электр фаоллигини урганиш жараёни, купинча чакка-тепа-энса 
соха лари да, пешана-чакка ва доминант яримш арнинг чакка шохлари- 
да биопотенсиалларнинг ан и к локал узгаришларини аникдаб берди 
(J1 .А. Белогруд, 1971; A.J1. Линденбаум, 1971; Е.М. Мастюкова, 1972).
Сунгги текш ириш ларнинг курсатишича, алалияда и кки яримш ар- 
лар пустлогида куплаб жарохатлар, яъни билатериал жарохатларнинг 
яккол намоён булмаган шакллари кузатилади. Бош миянинг бир томон- 
лама зарарланиши натижасида нутк ривожланиш бош м и ян и нг совтом 
томонининг компенсатор имкониятлари соглом ривожланаётган ярим 
ш акллар хисобига амалга ош иш и мумкин. Бош м и ян и нг билатерам 
жарохатланишида компенсация имкониятлари мутлако йуколади ёки 
жуда ки й и н ч и ли к билан амалга оширилади.
Бу холда, бош м и я н у тк зоналари ж арохатланиш ининг тор учок- 
ли характерга эгалиги хакидаги илгари мавжуд булган н уктаи назар 
тасдикданмайди.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish