А лалия боланинг она кррнида ёки дастлабки ривожланиш боски



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/13
Sana06.07.2022
Hajmi1,35 Mb.
#750405
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
alaliya haqida

Е.Ф. 
Соботович
В.А. 
Ковш иков, 
Б.М.
Гринш пун ва бош ка тадкикотчилар иш ларида ифодаланган. А йни 
вактда ал ал и я н и урган и ш н ин г барча м асалалари хал и тула очиб 
берилмаган. Бирок;, 
В.
К. О рф инскаянинг сузлари буйича, утган дав- 
рлардан ф аркли равишда, алалия тадкикртчилари орасида умумк,абул 
ки л и н ган к^идаларга Караганда мунозарали масалалар ва зиддиятлар 
купрок булган, логопедия ривож ланиш ининг замонавий боскичларида 
тадкикотчилар орасида алалияга умумий к,арашлар купрок, мавжуд, 
келиш м овчиликларга 
К а р а г а н д а
умумий нуктаи назарлар купрок,.
Алалия сабаблари
А л али ян и урганиш да узок вакт м обайнида ун ин г келиб чик,иш 
сабабларини турлича курсатганлар. Р. Коэн (1888), А. Гутцман (1924), 
Э. Ф реш ельс (1931), М. Зееман (1962) ва бош каларни н г ф икрича, 
алалия боланинг она корнида ёки ривож ланиш боскичида шамоллаш 
ёки алиментар троф ик моддалар алм аш инувининг патологик жараёни 
натижасида келиб чикади.
А. 
Трейтель (1901) ф икрича, алали я д и к кат ва хотирани етарли 
эм асли ги ни н г натижасидир. А. Л ибм анн (1901) алалияда н у ткн и н г 
ту л и к эм асли ги н и интеллектуал ети ш м овч и ли к билан б о м а й д и .
A. И ви нг (1963) болаларда н у ткн и н г тули к ривож ланм аганлиги асо- 
сида сузнинг мотор образи й укд и ги н и м ия бузилиш ларига боглаб 
курсатади. М. Зееман (1962) таъкидлаш ича, н уткб ош мия марказлари 
бузилиш ининг натиж асида ривож ланмайди.
Р. Л ухзингер (1970), М. Берри (1957), М .Б. Э й д и н о в а (1961),
B.А. Ковиш ков (1985) ва бош калар алал и ян и келиб ч и к и ш и д а тугма 
бош м ия травмалари ва чакалоклар асф икси яси н и нг р олин и бел- 
гиладилар. Тугрук травмалари ва асф иксиялар бир катор холларда 
хом и лали к п атологиясининг окибатидир. Бу сурункали кислород 
ети ш м овчилигини келтириб чикаради ва нафас олиш марказлари 
ф ун кц и яси н и н г пасайиш ига олиб келади. М ия тукималари, биринчи 
навбатда филогенетик муносабатга нисбатан ёш, пустлокнинг учинчи 
катлами кислород етиш м овчилигига бирм унча сезгир хисобланади. 
М и я пустлокининг учинчи катлами ассоциатив алокаларн ин г му- 
раккаб ти зим ин и бошлаб беради. Бу тизим и нсонн и нг олий пустлок 
ф ун кц и ял ар и н и н г ш акллан иш ин и , биринчи навбатда н у тк ва пси- 
хикани таъминлайди.
Э тиологик омиллар ичида етакчи уринда хом иланинг энсефалит, 
м ени н гит билан хасталаниш и; ривож ланиш и учун номакбул шароит; 
хом иланинг захарланиш и; хомила ёки и лк ривож ланиш даврида бош 
м и я ш икастлари; и лк болалик даврида хасталаниш лар натиж асида 
бош м и ян и н г зарарланиш и ва бош калар.
Хомиладорлик патологияси мия моддасининг диффуз жарохатла- 
н иш ига олиб келади, тугрик калла-м ия травмалари ва чакалоклар ас- 
фиксияси нисбатан локал бузилишларни келтириб чикаради. Бош мия
198


пустлогидаги турли сохаларнинг жарохатланиши, нуткий ва нуткий 
булмаган функционал тизим ривож ланиш идаги бузилиш ларни келти- 
риб чикаради. Е.М. Мастюкова (1981) нейроонтогенез нуктаи назаридан 
алали ян и характерлай туриб ш уни курсатиб утади: хар кандай зарарли 
ом илнинг тугруккача ва туррукдан сунг эрта ёшларда таъсир курсати- 
ш ида, качонки бош мия пустлоги хали ш аклланиш боскичида булади, 
локал нуксоннинг мавжудлигини аник, белгилаш ки й и н булади, чунки 
жарохатланиш купинча таркалган характерга эта булади.
С.С. К орсакова ва Н .И . К расногорский кузатиш лари натиж асида 
маълум булдики, алал и я м арказий асаб ти зим ин и толик,иш и, гипо- 
тр ф и я н и келтириб чик,арувчи сом атик касал л и кл ар и окибатидир. 
Ю.А. Флоренская ф икрича, алалия потогенезида рахит, и лк болаликда 
овкатланиш ва у й кун и н г бузилиш и, нафас йулларини тез-тез хаста- 
л и ги алохида урин тутади. Бу нук,таи назарни барча м уаллиф лар хам 
тугри деб бахоламайди. С ом атик касалли клар етакчи хисобланган 
асаб к асал ли кл ари н и н г патологик таъсирини кучайтиради.
Айрим муаллифлар (Р. Коэн, 1988; М. Зееман 1961; Р. Лухзингер,
А. Салей 1977 ва х к .) ал али я этиологиясида наслий омил, оилавий 
м ой и лли к холатларини алохида аж ратиб курсатадилар. Бирок, ала­
л и я н и келиб чикиш ида наслий ом илларнинг таъсири адабиётларда 
ёритилмаган. К упчилик холларда алал и к бола анамнезида биргина 
эмас, балки патологик ом илларнинг бутун бир мажмуи кузатилади.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish