Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки


Д у к к а к л и У с и м л и к л а р у р у п ш и п г т у з и л и ш с х е м а с и



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

Д у к к а к л и У с и м л и к л а р у р у п ш и п г т у з и л и ш с х е м а с и :
/
пуст.'ш дои; 
2
—п^стсиз д о н ; 
3
—бир урур гшлласи олиб таш лангап дон; 
а-у р у р киидиги

б-ки н ди к и зи ; в —ишкропиле; г -х а л а за ; д —илдизча Урии; 
с —у р у т а л л а ; ж —илдизча; з —кургакча.


Кук нухат дуккакли экиндир. У Европадаги к^шина дав- 
латларда, птунингдек, А1Щ1, Канада, Хитой ва Х1индистонда 
куп тарцалган. Россия, Украина, Белоруссия ва ^озогастонда 
\ам куп экилади. Республикамизда кук духат экин майдони 
yina катта эмас. Асосан суториладиган, цисман лалмикор ер- 
ларда етинггирилади. Дони истеъмол цилиниб, палаги х^мда 
чицитлари молларга берилади ва агротехникавий а\амиятга 
эга. Нутсатнинг пишган ва хом (яшил нухат) дони, шунинг­
дек, дуккаги консервгианади. Нухат молларнинг озица рацио- 
нига киритилган. 1 кг нухатда 1,17 озиц бирлиги ва 195 г 
хазмлападиган протеин бор.
Кук нухат дунё буйича 10 минг/га ортицроц ерга эки­
лади. Х1осилдорлиги уртача лалми ерларда 8—10 ц/га.ни, 
сугориладиган ерларда 30—32 ц/га.ни ташкил этади.
Н ут
(жайдари нухат)—Cicer L., туркумига мансуб бу­
либ, 27 та турни уз ичига олади. Шулардан фацат бир ту­
ри—маданий жайдари нухат (Cicer arietinum L .) энг куп 
тарцалган. Нут цимматли озиц-овцат ва хашак усимлигидир. 
Оц донли пут навларининг дони суюц ва цуток овцат, шу­
нингдек, палов ва бошца х1ар хил таомлар тайёрлашда иш­
латилади. Таъмига кура, нухатга ухшайди. Лекин орирроц 
\азм булади. Хом дони янгилигида истеъмол цилинади. 
Нутнинг дони моллар учун туйимли, сероцсил озиц. У мол­
ларга ёрма хрлда ёки майдалаб берилади. Туйимлилиги 
буйича нухатдан устун туради. Хрсилдорлиги 1 гектардан 
2,0—2,5 тоннани ташкил цилди.
Бурчоц
— lathyrus 1. тур кум и 200 дан ортиц турни Уз 
ичига олади. Шулардан фацат биттаси, асосан, экма бурчоц 
(1 sativus 1) экилади. Бурчоц дони сероцсил булгали боис 
озиц-овцатга ишлатиш, молларга бериш ва техникавий мац- 
садларда фойдаланиш унун етиштирилади. Дони молларга 
бутунлигича ёки майдалаб берилади. 1 кг дон таркибида 
222 г оцсил булиб, у 1,03 озиц бирлигига тенг. Донидан 
олинадиган оцсилдан авиация ва гуцимачилик саноатида иш­
латиладиган сифатли елим тайёрланади.
Бурчоц Жанубий-Рарбий Осиё, Шимолий Америка, Х,ин- 
дистон, Эрон, Миср, Сурия ва Жазоирда цадимдан экиб ке- 
линади. Марказий Осиёда бурчоц цадимги экин булиб, асо­
сан, лалмикор ерларга экилади. Узбекистонда, асосан, 1\аш- 
цадарё ва Самарцанд вилоятидаги 
торли
ва 
торолди
туманла-


рида етиштирилади. Лалми ерларда экилган майдонлардан 
олинган уфут хосили 1,5—4,0 тоннани ташкил цилади. Х,о- 
зир кам экилмоцда.
Я см и ц —
Ervulens 1. туркумга мансуб булиб, беш тур­
ни уз ичига олади. Fabaceae оиласига кириб, маданий тури 
ва майда донли кенжа турларга булинади. Ясмиц азалдан 
Хиндистон, Мисрда экиб келииган, цадимги Рим ва Греция - 
да \а м маълум эди. Ясмицнинг ватани Жану15ий-Рарбий 
Осиё х.исобланади. Таркибидаги оцсил мицдори муллиги (30 
фоизга яцин), меъёрида \азм булиши, таъми яхшилиги жи- 
\атидан нухат, бурчоц, ловиядан устун туради. Дони бево- 
сита истеъмол цилинади ва суюц, цуюц овцатга зиравор си- 
фатида, шунингдек, консерва тайёрлаш учун ишлатилади.
Ясмиц молларга х,ам берилади. Дони сероцсил булиб
1 кг дони таркибида 216 г оцсил булади ёки 1,2 озиц бир­
лигига тенг келади. Цашцадарё вилоятининг 
т о р л и
туманла- 
рида экилади. Ер юзида ясмиц 3,361 млн.га экилади (ФАО, 
1994). Дон хрсили 1 гектар ердан 1—3 тоннагача олинди.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish