Хvi б о б. ИЌтисодий ¡сиш ва миллий бойлик


Номолиявий активларнинг ¢зи иккига б¢линади



Download 233,4 Kb.
bet8/17
Sana16.06.2022
Hajmi233,4 Kb.
#676774
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   17
Bog'liq
Iqtisodiy o\'sish va milliy boylik

Номолиявий активларнинг ¢зи иккига б¢линади:
такрор ишлаб чиќариладиган;
такрор ишлаб чиќариб б¢лмайдиган.
Такрор ишлаб чиќариладиган номолиявий активлар моддий ва номоддий активларга б¢линади.
Моддий активлар: асосий капитал, айланма капитал, тайёр маЏсулот мол-мулк кабилардан иборат.
Номоддий активлар мамлакат аЏолисининг интеллектуал даражасини ифодаловчи ихтиролар миќдори, мавжуд саноат янгиликлари намуналари, лицензиялар, патентлар, ноу-хау, аЏолининг маълумоти, малакаси даражаси кабиларни ¢з ичига олади.
Ишлаб чиќариб б¢лмайдиган моддий активларни Џисобга олинган, х¢жалик оборотига жалб этилган ер ва бошќа табиий ресурслар ташкил этади.
Жамиятнинг миллий бойлиги унинг иќтисодий куч-ќувватини, яъни иќтисодий потенциалини ташкил ќилади. Иќтисодий потенциал жамиятнинг ишлаб чиќара олиш ќобилияти, ишлаб чиќариш имкониятини ифодалайди.
Иќтисодий потенциал ¢з ичига меЏнат, интеллектуал, техника-технология, табиий потенциални олади.
МеЏнат потенциали ишлаб чиќаришга лаёќатли, билим, малака, маЏоратга эга б¢лган кишилардан иборат б¢лса, интеллектуал потенциал жамият аъзоларининг илмий, маърифий, маънавий, интеллектуал салоЏиятини к¢рсатади.
Техника-технология потенциали мамлакатдаги машина-механизмлар миќдори, уларнинг таркиби, технологик тизим кабилардан иборат б¢либ, у фан ютуќлари ва уларни ќай даражада татбиќ этилиши билан боглиќ.
Табиий потенциал табиий ресурслар миќдори ва сифати, мамлакатнинг иќлимий, табиий-географик шарт-шароитларини ¢з ичига олади.
Иќтисодий потенциал унсурлари биргаликда амал ќилади, бир-бирини т¢лдиради, ¢рнини босади. Масалан, Япония, Жанубий Корея ва ќатор Ѓарбий Европа мамлакатларида табиий ресурсларнинг камёблиги техника-технология воситасида ортиƒи билан ќопланади.
¡збекистон табиий ва меЏнат ресурсларига бой. Ќидириб топилган ва Џисобга олинган турли ќазилма бойликларнинг ќиймати 3 триллион АЌШ долларига тенг. Ер майдони 44740 минг гектарни такшил этади. АЏолининг ярмидан к¢пи меЏнатга лаёќатлилар б¢либ, унинг 45% ёшлардан иборат.
Ћозирги пайтдаги муЏим муаммо ана шу потенциалдан самарали фойдаланишдир. Шунинг учун Џам республикамизда бу масалага алоЏида эътибор ќаратилмоќда. Иќтисодий потенциалдан самарали фойдаланиш ва иќтисодий ¢сишга эришишни таъминловчи куч бозор механизми эканлигини Џаёт тажрибаси к¢рсатди. Республикамизда иќтисодиётнинг барча жабЏаларида, жамиятимиз Џаётининг барча соЏаларида ислоЏотлар амалга оширилиши, иќтисодиётни эркинлаштириш иќтисодий потенциалдан, ресурслардан тежамкорлик билан самарали фойдаланишга ќаратилган.



Download 233,4 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish