Хvi б о б. ИЌтисодий ¡сиш ва миллий бойлик


- §. Иќтисодий ¢сиш цикллари



Download 233,4 Kb.
bet9/17
Sana16.06.2022
Hajmi233,4 Kb.
#676774
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17
Bog'liq
Iqtisodiy o\'sish va milliy boylik

3- §. Иќтисодий ¢сиш цикллари

Бозор иќтисодиётининг ¢зига хос хусусиятларидан бири унда иќтисодий ¢сишнинг тебранишлар асосида юз беришидир, бошќача айтганимизда циклли Џаракатга эга эканлигидир.


Бозор иќтисодиёти шароитида тадбиркорлар ¢з манфаатларидан келиб чиќиб к¢проќ фойда олиш учун иложи борича к¢проќ ишлаб чиќариш, янги бозорларни эгаллаш учун з¢р бериб Џаракат ќиладилар. Таклиф шу даражада к¢пайиб кетадики, натижада фойда олиш у ёќда турсин, харажатларни ќоплаш Џам муаммога айланади. Ишлаб чиќариш тушкунликка тушади. Бу Џолат ваќт-ваќти билан такрорланади. Ана шу иќтисодиётда юксалиш (равнаќ)нинг маълум муддатда тушкунлик билан алмашиб ва такрорланиб туришини иќтисодий цикл деб юритилади. К¢пгина иќтисодчилар бу Џолатни тадќиќ ќилиб, ¢з фикрларини, назарий хулосаларини илгари суришган. Иќтисодиётни циклли ривожланишининг сабаби нима эканлигини тушунтириб беришга Џаракат ќилишган. Классик сиёсий иќтисод намояндалари У. Петти, А. Смит, ДЖ. С. Милль бу муаммога т¢хташмаган.
Иќтисодчиларнинг асосий ќисми иќтисодиётни ривожланишининг циклли характерга эга экани объектив жараён дейишади. Лекин уни келиб чиќиши сабабини турлича тушунтиришади. Уларни асосан уч гуруЏга б¢лиш мумкин. Бир гуруЏ иќтисодчилар иќтисодиётни циклли ривожланишини экстернал (ташќи) омиллар билан боЌласалар, иккинчи гуруЏ иќтисодчилар интернал (ички) омиллар билан боЌлайдилар, учинчи гуруЏ иќтисодчилари эса Џар икки омил сабабчи деб к¢рсатадилар.
Иќтисодиётда кризис1 танглик б¢лишига дастлаб тамал тошини пул ќ¢йган десак б¢лади. Чунки пулнинг вужудга келиши билан биринчидан олиш билан сотиш бир ваќтда, бир жойда юз бермайдиган б¢лди. Иккинчидан пул т¢лов воситасини бажара бошлади. МеЏнат унумдорлиги паст б¢лган шароитда бу Џодисани юзага чиќа олмаслиги аён. Ќачонки меЏнат унумдорлиги ¢сиб, иш ќуроллари такомиллашиб, оƒир жисмоний ќ¢л меЏнати механизмлар ёрдамида бажариладиган даврга келгандан с¢нггина бу жараён юзага чиќди.

1 Кризис — юнонча krisis с¢зидан олинган б¢либ танглик, оƒир аЏвол демакдир.
Иќтисодиётни циклли ривожланишини ташќи омилларга боƒлаб изоЏловчи экстернал назария асосчилари бундай омиллар сифатида ќуйидаги омилларни алоЏида ажратиб к¢рсатишади. Иќтисодиётни циклли ривожланиши:
— ќуёш активлиги цикли билан;
— урушлар, революция, бошќа сиёсий ларзалар;
йирик олтин, уран, нефть ва бошќа камёб, ќимматбаЏо ресурсларни топилиши;
— янги Џудудларни ¢злаштириш натижасида ишчи кучи миграциясини юз бериши;
— техника-технологиядаги йирик ихтиролар бутун ижтимоий ишлаб чиќариш структурасини ¢згартириши.
Иќтисодиётни циклли ривожланишини ички омиллар билан боƒловчи иќтисодчилар асосан ќуйидаги омиллар;
— машина ва ускуналарнинг хизмат ќилиш даври;
— асосий капиталнинг Џаракати;
— шахсий истеъмол Џажми билан ишлаб чиќариш Џажми ва бандлик даражаси;
— инвестициялаш, ишлаб чиќаришни кенгайтириш;
— давлатни иќтисодий сиёсати сабаб б¢лади, деб к¢рсатишади.
Учинчи гуруЏ иќтисодчилар иќтисодиётни циклли ривожланишига соф ички ёки ташќи омилларни эмас, балки уларнинг Џар иккисини турлича комбинациялашган вариант-ларини к¢рсатишади.

Download 233,4 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish