Хvi б о б. ИЌтисодий ¡сиш ва миллий бойлик


- §. Иќтисодий ¢сиш ва миллий бойлик



Download 233,4 Kb.
bet7/17
Sana16.06.2022
Hajmi233,4 Kb.
#676774
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17
Bog'liq
Iqtisodiy o\'sish va milliy boylik

2- §. Иќтисодий ¢сиш ва миллий бойлик

Иќтисодий ¢сиш натижасида жамият бойиб боради, сабаби иќтисодий фаолият натижасида жорий эЏтиёжларни ќондириш билан чекланмай, яратилган неъматларнинг бир ќисмини жамƒариш имкониятини вужудга келтиради. Ана шу имкониятни реализация ќилиниши натижасида неъматларнинг бир ќисми бойликка айланади. Бойлик тушунчаси иќтисодий назарияда кенг ќ¢лланилади. Уни дастлаб У. Петти ишлатган ва бойлик миќдорини Џисоблашга уринган. 100 йил ¢тгач А. Смит уни такрорлаб, яратилган моддий неъматларни жамƒарилишини бойлик деб атаган. Бойликни моддий неъматлар ишлаб чиќарувчиларнинг меЏнати туфайли к¢пайиб боради деб к¢рсатган, Џамда «Миллий бойлик» ƒоясини илгари сурган.


Ћозирги пайтда миллий бойлик умумиќтисодий категория сифатида ¢рганилади. Чунки Џар ќандай жамият ички тузилиши ќандай б¢лишидан ќатъий назар маълум даражадаги бойлигига таянади. Миллий бойлик жамиятнинг, мамлакатнинг бойлигидир. Шу нуќтаи назардан уни жамият миќесида шу мамлакатга тегишли ижтимоий бойлик деб ќараш мумкин. Миллий бойлик муайян жамиятнинг асрлар оша, ¢з тарихи давомида т¢плаган неъматларнинг жамидир. Миллий бойлик кенг маънодаги тушунча. Унга турли жиЏатдан ёндашиш мумкин. Миллий бойликка унинг таркиби нуќтаи назаридан ёндашсак, унинг унсурларини моддий буюмлашган шаклдами ёки й¢ќлигига к¢ра: моддий буюмлашган ва номоддий бойликка ажратиш мумкин.
Моддий буюмлашган бойлик таркибига асосий, айланма капитал (фонд) шахсий мулк (уй-жой, р¢зƒор буюмлари), табиат инъон этган табиий бойликлар киради.
Иккинчи ќисмга эса аЏолининг саломатлиги, маданий-маънавий, интеллектуал салоЏияти, т¢плаган билими, малака маЏорати мажмуи киради.
Миллий бойлик яратилиши манбаи жиЏатидан инсонлар меЏнати муЏсулими ёки й¢ќлигига к¢ра: моддий буюмлашган ва номоддий бойликка ажратиш мумкин.
Моддий буюмлашган бойлик таркибига асосий, айланма капитал (фонд), шахсий мулк (уй жой, р¢зƒор буюмлари), табиат ином этган табиий бойликлар киради.
Иккинчи ќисмига эса ахолининг саломатлиги, маданий-маънавий, интеллектуал салохияти, т¢плаган билими, малака маЏорати мажмуи киради.
Миллий бойлик яратилиши манбаи жиЏатидан инсонлар меЏнати маЏсулими ёки й¢ќлигига к¢ра:
а) асрлар оша Џамма авлодлар меЏнати билан яратилган, жамƒариб келинган моддий ва номоддий бойлик;
б) авлоддан-авлодга ¢тиб келган табиат инъом этган табиий бойлик (ер, фойдали ќазилмалар, ¢рмон кабилар) дан иборат.
Миллий бойликка ќайси авлод яратганига кура табаќаланиши нуќтаи назаридан ќарасак:
а) авлоддан-авлодга ¢тувчи
б) бир авлод Џаёти давомида яратилиб, истеъмол ќилиб тугатиладиган бойыликка ажратиш мумкин.
Биринчисига, бир неча авлодга хизмат ќилиши мумкин б¢лган бойликлар, тарихий обидалар, бино иншоатлар, каналлар, сув омборлари, темир й¢ллар, автомобил й¢ллари ва Џоказолар киради.
Иккинчиси, асбоб-ускуна, машиналар, турли ашелар ва Џоказолардан иборат б¢либ, бир авлод Џаёти давомида ишлатилиб б¢лади ва такроран бир неча марта яратилади.
Миллий бойлик ќатор хусусиятларга эга. Улар ќуйидагилар:
 МеЏнат натижасида яратилиб, к¢пайиб боради.
 Маълум бир ќисми жамƒарилиб боради.
Такроран яратилади, ишлатилади, истеъмол ќилинади.
 Муайян мол-мулк сифатида жамият тасарруфида б¢лади. У айрим кишилар, оила, жамоа, турли уюшмалар ёки давлат мулки б¢лиши мумкин. Неъматлар бойлик б¢лиши учун мулк б¢лиши зарур.
Миллий бойлик миќдори пул воситасида ¢лчанади. Аммо бойликнинг шундай унсурлари борки, уларни пул билан ифодалаб б¢лмайди. Уларга нисбатан бебаЏо деб таъриф берилади. Улар тарихий обидалар, ќ¢лёзмалар, ноёб ва бетакрор антиквар буюмлар ва бошќалардан иборат. Ундан ташќари аЏоли унинг соƒлиƒи, интеллектуал салохияти кабиларни хам пул билан ¢лчаб б¢лмади.
Миллий бойликка дастлабки баЏо 1789 йилда Францияда берилган. АЌШ да эса 1805 йилда Собиќ Иттифоќда дастлаб ХХ асрнинг 30 йилларида миллий бойлик миќдорини ¢лчашга Џаракат ќилинган. ¡ша пайтда статист Вайнштейн Россиянинг миллий бойлигини 1914 йил 1 январи холати б¢йича Џисоблаган.
Республикамиз мустаќилликка эришгач ¡збекистон ¢з миллий бойлигининг эгасига айланди. 1992 йили биринчи бор ¡збекистон миллий бойлиги миќдори Џисоблаб чиќилди. Ана шу Џисоботга к¢ра ¡збекистоннинг миллий бойлиги (ер, ер ости бойликлари, ¢рмонлар ќиймати киритилмагани Џолда) нинг 55,3% асосий капитал (фондлар, ишлаб чиќаришда банд б¢лган асосий капитал 36,2%) моддий оборот маблаƒлари 22,1%, аЏолининг жамƒарилган мол-мулки 22,6%ни ташкил этган.
Ћозирги пайтда миллий бойлик миллий Џисоб тизими методологияси асосида Џисобланади.
Миллий бойликка уни Џисоблаш методи нуќтаи назаридан таъриф берсак уни ќуйидагича ифодалаш мумкин.
Миллий бойлик – тараќќиёт асоси б¢либ, у мамлакат ихтиёридаги меЏнат туфайли яратилиб жамƒарилган моддий неъматлар, олтин, чет эл валюталари, номоддий активлар ва ќадриятлар, Џисобга олинган ва х¢жалик оборотига жалб этилган ер ва табиий ресурслардан иборат.
Миллий Џисоб тизими б¢йича миллий бойлик молиявий ва номолиявий активларга б¢линади.
Молиявий активларга – олтин, пул массаси, чет эл валюталари, чет эл молиявий мажбуриятлари, халќаро валюта фондининг (махсус ¢рин босиш Џуќуќи SDR) махсус пул бирлиги (589 бетга ќаранг) евро, чет эл эмитентлари томонидан чиќарилган ќимматбаЏо ќоƒозлар (акциялар, облигациялар, сертификатлар ва бошќалар) киради.

Download 233,4 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish