Хvi б о б. ИЌтисодий ¡сиш ва миллий бойлик



Download 233,4 Kb.
bet5/17
Sana16.06.2022
Hajmi233,4 Kb.
#676774
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
Iqtisodiy o\'sish va milliy boylik

1.Денисон Э. «Исследование различий в темпах экономического роста». М., 1971 й., 550-552-бетлар


АЌШ, Япония ва ГФРда иќтисодий ¢сиш омиллари Џиссаси1






АЌШ
(1950-1962 йиллар)

Япония
(1957-1971
йиллар)

ГФР
(1950-1962 йиллар)

МеЏнат
Капитал
Техник тараќќиёт
Ресурсларни
жойлаштириш
Ишлаб чиќариш
миќёси
Бошќалар
¡сиш суръати

1,12
0,83
0,76

0,29

0,36
0,04
3,32


1,85
2,10
1,97

0,95

1,94
0,00
8,84


1,37
1,41
0,8

1,01

1,61
0,00
6,27


Кейинчалик Э. Денисон иќтисодий ¢сишни таъминлайдиган омилларни икки гуруЏга б¢либ, улар таркибига аввалига ќараганда бошќачароќ ёндошади.
1. МеЏнат сарфи.
2. МеЏнат унумдорлиги.
Унинг Џисобига к¢ра реал миллий даромад ¢сишининг 32% и меЏнат сарфининг ¢сиши натижаси б¢лса, 68% и меЏнат унумдорлигининг ¢сиши эвазига эришилади.
АЌШнинг реал миллий даромадини ¢сиши манбалари2






Иќтисодий ¢сиш омиллари

Ћар бир омилнинг Џиссаси
(% Џисобида)

1.
2.
а)
б)
в)
г)

д)
е)



МеЏнат сарфининг ¢сиши
МеЏнат унумдорлигининг ¢сиши
Техника тараќќиёти
Капитал харажатлари
Таълим ва касбий тайёргарлик
Ишлаб чиќариш к¢лами келтирган
тежам
Ресурслар таќсимотининг яхшиланиши
Мавжуд ќонун-ќоидалар ва бошќа омиллар

32
68
28
19
14

9
8

-9


Умуман олганда барча омиллар бир-бири билан боƒлиќ.


Иќтисодий ¢сишга таъсир этадиган омиллар орасида меЏнат омили алоЏида ¢рин тутади.
МеЏнат сарфи даражасига жуда к¢п омиллар таъсир к¢рсатади. Иш кучининг миќдори билан биргаликда сифат даражаси Џам муЏим рол ¢йнайди. Жамият миќёсида сарфланган меЏнат Џажмига мамлакатдаги аЏоли сони, ишловчилар сони, иш ваќти таъсир ќилса, меЏнат унумдорлигига техника тараќќиёти, инвестиция, ишловчиларнинг маълумоти,
малакаси, ишлаб чиќаришни ташкил этиш ва бошќалар таъсир этади.
Иќтисодий ¢сишнинг яна бир муЏим омили капитал харажатлари. У асбоб-ускуна, бино-иншоотлар, Џамда товар захираларини ¢з ичига олади. Асосий капитал уй-жой фондини Џам ¢з ичига олади, чунки уй эгалари к¢рсатиладиган хизматдан манфаат к¢ришади. Капитал харажатларига жамƒариш нормаси, асосий капитал Џажми, капитал билан ќуролланиш даражаси ва бошќалар таъсир к¢рсатади.
Иќтисодий ¢сишни таъминлашда ер табиий ресурсларнинг миќдори ва сифати Џам катта рол ¢йнайди.
Шу билан бирга шуни эслатиш керакки, табиий ресурс-ларни мавжудлиги иќтисодий ¢сиш учун етарли эмас, муЏими улардан самарали фойдаланишни й¢лга ќ¢йиш.
Фан-техника тараќќиётининг наќадар муЏимлигини эслатишнинг зарурияти Џам й¢ќ, 1. Бартенев С.А. «Экономические теории и школы». Курс лекций. БЕК, М., 1996 й., 216 - бет.
2 Кемпбелл Р. Макконелл, Стенли Л. Брю «Экономикс», 417 – бет.

чунки у иќтисодий ¢сишнинг двигатели Џисобланади.


Жадвалдаги охирги омил минус билан ифодаланган, унинг сабаби ќонуний тадбирлар, жумладан атроф-муЏитни муЏофаза ќилиш учун жарима ва солиќларни киритилиши иќтисодий ¢сишга т¢сќинлик ќилади.
Иќтисодий ¢сишни ќ¢шимча ресурсларсиз амалга ошириб б¢лмайди. Ќ¢шимча ресурслар инвестицион ресурслар деб аталади.
Инвестиция борган сари фан-техника ютуќларини ишлаб чиќаришга жорий ќилишда муЏим рол ¢йнайди.
Иќтисодий ¢сишга ќандай омиллар орќали, ќандай сарф-харажатлар эвазига эришилганлигига ќараб иќтисодий ¢сиш икки типга ажратилади: экстенсив ва интенсив.
Иќтисодий ¢сишнинг экстенсив (лотинча еxtensivuz — кенгаювчи) усулида иќтисодий ¢сишга ќ¢шимча ишлаб чиќариш ресурсларини жалб ќилиш эвазига эришилади. Бунда ишлаб чиќаришнинг техник асослари эскича ќолади. МаЏсулот ишлаб чиќариш Џажми ишчилар сонининг ортиши, ускуна, энергия, хомашё ва бошќаларни к¢пайиши Џисобига ортади. Шунинг учун Џар бир ишловчига т¢ƒри келадиган маЏсулот миќдори, яъни меЏнат унумдорлиги аввалгича ќолади.

Download 233,4 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish