Р. Расулов умумий тилшунослик ¤збекистон республикаси олий ва ¤рта махсус таълим вазирлиги



Download 0,61 Mb.
bet1/51
Sana17.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#811443
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   51
Bog'liq
УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК (1)



Р. РАСУЛОВ

УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК

¤ЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА
¤РТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ


НИЗОМИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ
ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТИ
Р. РАСУЛОВ
УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК


(Тилшунослик тарихи)


1-³исм
Олий ´³ув юртлари ´збек филологияси факультети
талабалари – бакалавр ва магистрлари учун ´³ув ³´лланма
ТОШКЕНТ - 2005
А Н Н О Т А Ц И Я


£´лланмада умумий тилшунослик фани, жаµон тилшунослиги тарихининг асосий бос³ичлари, етакчи й´налишлари, мактаблари, таълимотлари ва тилшунос алломалар µа³ида маълумот берилади.
Иш тилшуносларга, республика олий ´³ув юртлари ´збек филологияси факультетларининг бакалавр ва магистрларига м´лжалланган.

Масъул муµаррир: филология фанлари доктори,


профессор ¥.¢.Неъматов

Та³ризчилар: филология фанлари номзоди,


доцент С.Муµамедова

филология фанлари номзоди,


доцент ¤.Шарипова
Олий ´³ув юртлариаро илмий – услубий бирлашмалар фаолиятини мувофи³лаштирувчи кенгаш президиумининг 21 IX 2005 йил 205-буйру²ига к´ра ´³ув ³´лланма сифатида тавсия этилган
С´збоши

«Умумий тилшунослик» фани тилшунослик фанлари сирасида энг мураккаб ва кенг ³амровли илмий-назарий, фалсафий фан сифатида ажралиб туради. Ушбу фаннинг мураккаблиги, кенг ³амровли ва фалсафий фан эканлиги бевосита ´рганиладиган ´та жиддий муаммолар билан, фикр юритиладиган долзарб масалалар билан, лисоний µодисаларнинг (фактларнинг) моµияти билан, уларга ³айси ну³таи назардан ёндашиш билан, уларни чу³ур таµлил ³илиш ва улардан объектив илмий хулосалар чи³ариш билан белгиланади.


«Умумий тилшунослик» фанининг фаоллик к´рсатиш чегараси «чексиз» б´либ, айни фан ´з кузатишларини жаµон тилшунослиги тарихига оид зарур масалалардан, етакчи о³имлар ва й´налишлардан бошлаб, µозирги тилшуносликнинг энг муµим ва мураккаб назарий муаммоларини, таълимотларини ´рганиш билан - нафа³ат тилшуносликнинг балки барча фанлар учун методологик асос б´либ хизмат ³иладиган диалектик фалсафа µамда психология, манти³ каби фанларга µам бевосита ало³адор б´лган муаммоларни ³амраб олиши билан якунлайди.
Айтилганларнинг исботи сифатида «Умумий тилшунослик» фани ´рганадиган асосий муаммолар ³аторига ³уйидагиларни киритамиз.

  1. Тил ва жамият (миллат).

  2. Тил ва тарих.

  3. Тил ва тафаккур.

  4. Тил семиотик объект сифатида.

  5. Тил ва нут³.

  6. Тил система ва структура сифатида.

  7. Тилда субстанция ва форма.

  8. Тил белгиси ва маъно.

  9. Тил ва ёзув.

  10. Тилни тад³и³ ³илиш усуллари ва бош³алар.

«Умумий тилшунослик» фани талабаларга нима учун керак?

«Умумий тилшунослик» фани, даставвал, талабаларни назарий жиµатдан тайёрлаш учун, уларни шу й´налишда пухта, «µушёр» ³илиш учун зарур. Назарий масалалар билан мукаммал ³уролланган талабаларгина (фа³ат талабалар эмас) том маънодаги филолог - тилшунос сифатида шаклланади. Шунингдек, улар тил µодисалари таµлилидан илмий хулосалар, ²оялар чи³ара олади, µодисалар моµиятига алоµида эътибор беради, назария билан амалиётни диалектик муносабатда олади. Тил ва нут³ бирликларини чу³ур ´рганиш жараёнида диалектик фалсафанинг шакл ва мазмун, умумийлик ва хусусийлик, моµият ва µодиса, сабаб ва о³ибат, имконият ва во³елик каби категориялари ну³таи назаридан, шуларга асосланган µолда фикр юритади, кузатишлар олиб боради.


«Умумий тилшунослик» фани талабаларнинг умумлингвис-тик тайёргарлигини, билим даражасини кенгайтиради ва чу³урлаштиради, янги назария ва фактик материаллар билан таништиради, муста³ил, ижодий фикр-мулоµаза юритишга, изчилликка ´ргатади, назарий савиясини юксалтиради, уларни илмий тад³и³отнинг, лисоний таµлилнинг методологияси ва методикаси билан ³уроллантиради.
«Умумий тилшунослик» фани µа³ида айтилган фикрлардан келиб чи³иб, ушбу фан б´йича рус µамда ´збек тилшунослигида яратилган ишларга ижодий ёндашган ва улардан фойдаланган µолда ´³ув ³´лланмасида ³уйидаги долзарб массалаларга, ани³ро²и, даставвал, биринчи масалага т´хталамиз, фикр юритамиз. Булар:



  1. Тилшунослик тарихи.

  2. Тилшуносликнинг назарий масалалари.

  3. Тилшунослик методлари.




Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish