Iv-семестр мавзулари ХI-ХV асрларда Англия


Мустакил таълим ва ишлаш учун савол ва топшириклар



Download 163,34 Kb.
bet10/22
Sana23.06.2022
Hajmi163,34 Kb.
#695293
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22
Bog'liq
урта аср 2 ярим маърузалари

Мустакил таълим ва ишлаш учун савол ва топшириклар:
1.Буюк Новгород хакида гапириб беринг.
2.Муз устидаги жанг ахамиятини очиб беринг
3. Куликово жанги хакида тухталиб утинг
4.Русда марказлаштириш жараени кандай борганлигини


XI-XV асрларда Пиреней ярим ороли давлатлари

1.XI-XIII асрларда Пиреней ярим ороли давлатлари. Реконкиста.


2. Пиреней ярим ороли давлатларининг иқтисодий ривожланиши. Шаҳарлар. Ижтимоий тараққиёт. Сиёсий тузум.
3.XIV-XV асрларда Пиреней ярим ороли давлатлари. Ижтимоий-иқтисодий ривожланиш. Ҳукмрон гуруҳлар ва ички сиёсий кураш. Черков ва унга қарши кураш.
4.Темур давлати билан Леон-Кастилия кароллиги дипломатик алоқалари. Рио Гонзалес де Клавихо миссияси.
Асосий дарсликлар ва ўқув қўлланмалар

  1. История стран Азии и Африки в средние века. 1-2 ч. Высшая школа, 1988.

  2. История средних веков (Под ред. З.В.Удальцовой и С.П.Карпова 1-2 ч.). М., Высшая школа. 1991.

  3. Курбангалиева Р.Р. Ўрта асрлар тарихи Ўқув қўлланма. Т., Учпедгиз, 1991.

  4. История средних веков Под ред. З.В.Удальцовой и С.П.Карпова. 1-2 ч. М., Высшая школа. 1991.

  5. История средних веков. Под ред. С.П.Карпова. часть II М. МГУ. 2001.

  6. Ўрта асрлар тарихи фанидан ўқув услубий мажмуа.Т.2017

Араблар истилош. Реконкистанинг бошланиши. Испанияга 711 йили бостириб кирган араб кушинининг асосини Шимолий Африкада буйсундирилган кабилалар, яъни барбарлар (европаликлар уларни маврлар дейишган)'ташкил этган. Кейинчалик саркарда унвонини олган Жабал ат- Тарик бошчилидаги араблар кушини вестготларни тор-мор этиб, Г ибральтар бугозидан кайикдарда утиб, Пиренеянинг жанубий сохилпарига тушади. Бир неча йил ичида араблар, ярим оролнинг шимолидаги Астуриядан ташкари, барча худудларни босиб оладилар.
Дастлабки ун йилликларда Иснанияни Дамашкдан тайинланган амирлар бошкарган. Лекин 755-йили Кордова амирлиги амалда мустакилликка эришиб, 929-йилдан унинг хукмдорларини хатаф деб аташадилар.
Араблар истилосидан куп утмай шимолда босиб олинган худудларни улардан кайтариш учун реконкиста ( “кайтариб олиш”) харакати бошланади. У деярлик 8 аср давом этиб, Испаниянинг кейинги такдирини белгилаб беради. Астурия тогларидаги Кордова жангида (718- йили) испанлар араблар устидан илк галабага эришади.
Испанияда реконкиста окибагида XI асрга келиб, Леон, Кастилия, Арагон каби христиан давлатлари, Барселона графлиги, кейинчалик Каталония принципати ва Наварра кироялигининг тузшшшига эришилади. Бу давлатлар ярим оролнинг шимолий, иклими нисбатан мураккаб, тупроги унумли булмаган кисмида жойлашган эди. Серунум жанубий вилоягларда араблар мустахкам урнашадилар. Араб маданияти маркази хапифалик даврида Европанинг энг бой ва ахолиси зич булган Андалусия вилояти эди.
Андалусия ва катор вилоятлар ахолиси араб маданиятини нисбатан тез узлаштириб, икки тилда сузлашганлар. Баъзида араб тили махаллий ахоли тилини бутунлай суриб куйган. Хусусан, X асрда Толедода “Инжил”ни араб тилига таржима килишга тугри келган. Истило килинган вилоятларда мосараблар - исломни кабул килган христианларнинг мавкеи баланд булган.
Шарк халкларидан юксак моддий маданиятни узлаштирган араблар Испанияда дехкончилик ва хунармандчиликнинг тараккиётига шароит яратадилар. Богдорчилик ва полизчилик муваффакиятли ривожланиб, испан ерида илгари экилмаган июли, шакаркамиш етиштирила бошланади, тут дарахтлари экилади. Араблар кишлок хужалигини ривожлантириш учун жуда зарур булган сугориш иншоогларини куришга алохида эътибор каратишади.
Испанияда кадимдан мавжуд тог-кон саноати, пахта, жун ва ипакдан газлама тайёрлаш, тери-кунчилик ривожланади, Толедода Европада илк бор когоз ишлаб чикариш бошланади.
Махаллий ахолининг маълум кисми зодагонлар зулмидан кутулиш максадида истилонинг дастлабки даврида араблар томонига утади. Аммо арабларнинг хам ер эгалигига асосланган жамиятни, соликларни жорий этиши аста-секин ахоли норозилигини ошириб боради. Айрим амирларнинг исломни куч билан утказишга харакати ахолининг каршилигига дуч келади.
Тез орада реконкиста халкнинг озодлик учун кураши тусини олади. Лекин XI аср бошларига кадар Испаниянинг катта кисми араблар хукми остида колади.
Испан христиан давлатлари учун XI аср бурилиш даври булади. Улар Кордова халифати амирликларнинг узаро урушлар билан бандлигидан фойдаланиб, шимолдаги христиан давлатлари гох бирлашиб, гохида якка холда арабларни аста-секин жануб томонга сура бошлайди. Вестготлар пойтахти булган Толедо, 1085-йили олиниб, Кастилия пойтахтига айлантирилади. Арагон кушини 1018-йили Сарагоссани озод этади. XI асрда арабларга карши курашда катнашган Сид Компеадор испанларнинг “Сид хакида достони” бош кахрамонига айланган. Унинг кушини араблар устидан катор галабаларга эришиб, Валенсияни эгаллайди. Лекин Сид тузган давлат, унинг вафотидан куп утмай парчаланиб кетади. ХП асрда Алхомад ва Алморавидпар сулолалари даврида араблар яна катор галабаларга эришади. Лекин реконкиста харакати хам тобора кенгайиб боради. Кастилия, Леон, Арагон ва Баварранинг бирлашган кушини 1212- йили Лас Навас де Толас жангида арабларни енгади. Бу маглубият араблар кудратини синдиради. Араблардан Кордова 1236-йили, Севилья 1248-йили, Кадис 1262-йили кайтариб олинади. Факат Гранада амирлиги XV аср охиригача араблар кулида колади.
Испаниянинг XV аср охирига кадар тарихи ички тузуми ва сиёсий хаёти бир-биридан кескин фаркланадиган алохида-алохида давлатлар тарихидир.
Каталония ва Арагон. Буюк Карл даврида Пиренеянинг шимолий- шаркида тузилган Испан маркасининг асосини Каталония ташкил этган. Шу худудда кейинчалик Барселона графлиги ташкил топиб, шимоли- шаркдаги графликларни бирлаштиради. XI аср давомида эса Испан маркаси ахолиси арабларга карши курашиб, жанубга томон силжиб боради.
Каталониянинг худудий шаклланиши XII аср урталарида якун топади. Тинимсиз урушлар, янги худудларни эгаллаш давомида бушаб колган ерларни колонизация килиш, янги кишлоклар ва кургонларни вужудга келиб, черков ва .дунёвий зодагонлар йирик ер-мулклари купайиб боради. Каталония учун марказлашган хокимиятнинг эрта шаклланиши ва юксалиши хос булса, унда Барселона графлиги мавкеи ва ер эгалиги муносабатлари даражаси юкори эди.
Каталонияда харбий колонизация якун топганидан сунг, дехконларни янги ерларга кучиб бориб жойлашиши имконияти йуколиб, карамликка тушиши бошланади. ХШ аср давомида Каталония дехконларининг карамлиги катор конунлар билан мустахкамланади. Дехконларнинг катга кисмининг ташкил этган ременслар (карам дехконлар) уз ерларига хукукларини гасдиклаш учун сеньорлари тайинлаган тулов (remensa регзопа1)ни тулаши зарур булган. Бу тулов Каталония дехконлари хаётига оид олтита тахкирли коидадан бири эди.
Шунингдек, кутусия (у дехкон хотинининг бевафолиги учун жазоланиши, экзоркия (дехкон фарзандсиз вафот этса, унинг мулкини катта кисмининг сеньорга утиши), интестия (дехкон ёзма васият колдирмаган булса, унинг мулкидан бир кисмини хужайинга утиши), м|мнм (дехкон уйида ёнгин чикса жарима тулаши), фирма ди споли (деадон никохдан утганида тулайдиган солиги (бу одат амалда солик тулай олмайдиганлар учун тахкирли сеньорнинг “биринчи кеча хукуки” билан иимаштирилган) каби Тартиблар конунлаштирилган.
Барселона X-XI асрларда мухим хунармандчилик ва савдо марказига айланади. Барселона хариташунослари хам Европада шухрат козонган. Шахарда XII асрдаёк яна бир мухим хужжат - денгиз конунлари ишлаб чикилган. Шахардаги цех ташкилотлари эса ХП аердан шакллана бошлаб,

  1. асрда уларнинг сони 71 тага етган. ХШ асрда Барселонада темирдан турли буюмлар, зигирпоя, жун ва ипакдан матолар, бочкалар, тери, шиша, тУр ва х.к.лар тайёрланган. Шахдр ташки денгиз савдосида хам фаол булган. XIV аерга келиб Барселона Испаниянинг энг йирик портига ийланган.

Каталония хаёти да кортеслар - тоифалар вакиллари йигини мухим Урин тугган. Йирик ер эгалари, рухонийлар ва шахдрлар вакилларидан иборат мажлислар XIII аср охиридан м}гхим ташкилотга айланади. XV аердан Испаниянинг 36 та шахри мамлакат кортесига уз вакилларини юбориш хукукига эга булган.
Арагон дастлаб мустакил графлик булса, кейинчалик Наварра кироллиги таркибига утади. Арагон ва Наварра кироллиги арабларга карши узлуксиз курашади. Сарагосса шахри (1018-й.) озод этилганидан сунг, у кироллик пойтахтига айланади. Арагоннинг жанубдаги чегаралари Эбро дарёсигача чузилиб, озод этилган худудларга ахоли кучириб келинган. Арагон 1137-йили Каталония билан бирлашганидан кейин, денгизга чикиш имкониятига эга булиб, савдо алокапарига тортилади. ХШ асрнинг биринчи ярмида кишлок хужалиги юксак ривожланган Валенсия вилояти араблардан халос этилиб, у хам Арагонга кушиб олинади.
Ушбу иттифокда иктисодий жихатдан Каталония етакчи булса-да, сиёсий жихатдан Арагон устун эди. Арагон ва Каталония иттифоки нинг асоси, улардаги ижтимоий муносабатларнинг ухшашлиги, якинлиги булган. Киролликнинг хар икки кисмида йирик ер эгаларинииг карам дехконлар устидан хукми кучли эди. Испаниянинг бошка давлатларида крепостной карамлик тугатилаётган бир пайтда, Арагон ва Каталонияда XIII-XIV асрларда хам дехконларга зулм утказиш кучаяди.
Арагонда кучли зодагонлар тоифаси хукмрон эди. Сеньорлар сиёсий ва харбий ташкилотларга эга булиб, уларнинг олий табакаси zisosotbris, урта дворянлар - кабальерос, кичик дворянлар - идальголар, деб номланган. Катга ер-мулкка эга рухонийлар хам давлатда мухим урин тутган. Шахарларнинг “биродарлик” ташкилотлари эрмандедлар, деб номланган. Арагон кироллари сиёсатида (1071-й.) вужудга келган кортеслар мухим урин тутган. Кортесда дворянлар ва рухонийлар мавкеи баланд булган XIV асрнинг бошларида Урта Ер денгизида хукмрошшк килиш учун кураш Арагоннинг Сицилияда х,ам уз хокимиятини урнатишига олиб келади. Арагон 1323-1324-йиллари Сардинияни, 1344-йили - Руссильонни (Франция), 1442-йили. Неополитан кироллигини хам буйсундиради.
Леон ва Кастилия. Леон (унга Астурия хам кирган) ва Кастилия давлатлари дастлаб кичик графликлар асосида вужудга келади. Графликнинг ушбу икки киролликка бирлашуви 1230-йили руй беради.
Бирлашув реконкиста жараёнида хал килувчи ахамият касб этиб, Толедо шахрининг олиниши кироллик нуфузини янада оширади. Реконкистанинг харакатлантирувчи кучлари майда рицарлар, шахарликлар, дехконлар булган. XII-XIII асрлар давомида араблардан катта худудлар кайтариб олиниб, Янги Кастилияга кучиб келиб жойлашган дехкон-жангчиларнинг эркин кургонлари вужудга келади. Кастилия хаётида дехконлар тузган эркин жамоалар -- бегетриялар мухим ахамият касб этган. Бегетрия аъзолари туляк эркин кишилар булган. Кастилиянинг асосий дехкон ахолиси — соларьего хужайин ерида яшаган кишилардан ташкил топган. Ижара шартлари хилма-хил булсада, хар кандай холатда хам соларьего уз мулкини олиб, сеньор ерини ташлаб кетиши мумкин эди.
Леон-Кастилия кироллиги тарихи зодагонлар ва кирол уртасидаги курашлар тарихидир. Бу курашда киролни, реконкиста давомида анча кучайган шахарлар куллаган. Шахарлар эрмандадларга бирлашиб, кортесда мухим урин туяганлар. Бу кураш XTV-XV асрларда мутлак, монархия асослари вужудга келаётганда айникса кучаяди.
Испания XIV-XV асрларда. Испанияни X1V-XV асрларда узаро урушлар, дехконлар кузголонлари камраб олган. Зодагонлар кураши кирол хокимиятига карши каратилган. Ушбу шароитда марказий хокимиятни кучайтириш эхтиёжи тугилади. Фердинанд Арагонский 1469 йили Изабелла Кастилскаяга уйланади. Фердинаднинг 1479 йили Арагон кироли тожини кийиши, Арагон — Каталония ва Кастилия — Леон киролликларининг бирлашишига замин тайёрлайди. Фердинанд ва Изабелла зодагонларга карши курашни давом эттириб, уларнинг катор имтиёзларини бекор киладилар. Бу борада кирол 1476 йили тузилган Кастилия шахарларининг “Мукаддас Эрмандад” иттифоки кумагига таянади. Зодагонлар узбошимчалигига чек куйганидан сунг, кирол шахарлар эркинликларини хам бирмунча чеклайди.
хокимиятини мустахкамлашга интилган кирол черковни узига буйсундиришдан ташкари, бой ва купсонли диний рицарлик орденларнинг буюк магистри унвонига эришиб, уларнинг улкан ер-мулкларини кулга киритадй."
Уз мустакиллигини йукотиб, кирол хизматида колган католик черкови 1480-йили инквизация судини жорий этиб, мамлакатдаги реакцион кучга айланади. Испанияда инквизациянинг совук нафаси хаётнинг барча жабхаларида асрлар давомида (1834-йилга кадар) сезилиб туради. Инквизация, энг аввало, христианликни кабул килган маврлар ва яхудийларни (ислом ва иудаизмдан кайтмаганлар мамлакатдан хандалган) таъкиб этса-да, хар кандай испан хам дахрийликда айбланиб, инквизация трибуналига тушиши мумкин эди. Шу тарика, кирол ва черков мухолифларидан кутулиши учун шароит яратнлади.
Инквизация трибунали судлари яширин иш олиб борган, айбланувчи Уз айбловчилари номларини билмаслигидан ташкари, уларга нисбатан турли кийнокдар кулланилган. Айбланувчи уз айбига тупик икрор булиб, ўз хамкорларини топширса черков уни гулханга гашламасдан, умрбод камокка махкум этиши мумкин эди. Дахрийлар инквизация томонидан суд килиниб, мол-мулки мусодара килиниб, кирол ва черков томонидан булиб олинган. Дахрийлар мулкларини узлаштириш истаги турли суистеъмолликлар, сохта гувохдик курсатмалари берилишига сабаб булган. Бош инквизаторлардан бири Торквемеда ашаддий шафкатсизлиги, жохиллиги билан ном чикарган. У инквшацияни бошкарган 9 йил давомида 8 минг дахрий судга тортилиб, улардан купи умрбод камокка хукм килинган.
Арабларнинг сунгги давлати Гранада амирлиги 1492-йшш испанлар томонидан олинади. Реконкиста якунига етади. Мамлакат XVI асрга, барча худудларини араблардан озод этган, ягона кироллик сифатида киради. Араблар кулидаги сунгги худудлар озод этилиши билан, черков мусулмонлар ва яхудийлдарни таъкиб эта бошлайди. Гуллаб-яшнаган Гранада вилояти бойликларини яратган дехконлар ва хунармандларнинг катга кисми мамлакатдан хайдаб юборилади.
Португалия XI-XV асрларда. Леон билан чегарадош Португалия, дастлаб, Пиренея ярим оролидаги давлатлар такдирини бошдан ксчириб, XI-XIJI асрларда араблардан мустакилликка эришади. X! аср охирида Леонга вассал Португалия графлиги ташкил топади. Орадан ярим асрча утиб, 1143-йили Португалия мустакил киролликка айланади. Кирол XII аердан Рим билан мустахкам алока урнагиб, мамлакатда бой ва таъсирли католик рухонийлари табакасининг вужудга келишига хиссасини кушади.
Поргугалияда купсонли майда мулкдорлар тоифаси сакланиб, улар эркин жамоапарга бирлашган Бу жамоалар анча кенг хукукларга эга булиб, хатто кочок карам дехконларга бошпана берииш хам мумкин эди. Реконкиста тугаганидан сунг дехконларнинг маьлум кисми сеньорларга карамликка туша бошлайди. Аммо крепостной карамдик киродликнинг факат айрим худудларидагина вужудга келади.
Португалия шахарлари купсонли булмасада, узининг кулай георграфик жойлашуви ва шароити билан ажралиб турган. Ахолининг денгизчилик махорати юксак булган.
ХШ асрда кироллар шахарлар ва кортеслар кумагида исёнчи зодагонлар - йирик ер эгаларига карши кураш олиб борадилар. Бу кураш айникса XIV-XV асрларда авжига чикади. Унинг давомида куплаб таникли зодагонлар, жумладан, герцог Браганса халок булиб, кирол голиб чикади.
Португалия буюк географик кашфиётларни бошлаб берган мамлакатдир. Айни португаллар 1415-йили Шимолий Африкадаги араблар шахри Сеуэтани эгаллайди. Шу тарика, Португалиянинг йирик мустамлакачи давлатга айланишига илк кадам куйилади.
Rivojlangan o'rta asrlarda muqaddas Rim imperiyasi
Reja:
1. Muqaddas Rim imperiyasining shakllanishi
2. Muqaddas Rim imperiyasining asoslari va tarixi
3. Muqaddas Rim imperiyasining ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishi
4. Ottonlar va Gogenstaufenlarning hukmronligi davri
5. O'rta asrlarda muqaddas Rim imperiyasi


Evropaning markazida yirik imperatorlik davlatining shakllanishi uchun old shartlar antik davrda va erta o'rta asrlarda mintaqada rivojlangan murakkab vaziyatda izlash kerak. G'arbiy Rim imperiyasining qulashi imperiya har doim mavjud bo'lgan va abadiy yashay oladigan mafkuraviy tuyulgan zamondoshlar tomonidan og'riqli tarzda qabul qilindi – uning g'oyasi juda ko'p qirrali, qadimiy va muqaddas edi. Antik davrning bu merosi yangi dunyo dini – nasroniylik bilan to'ldirildi. Rim imperiyasida nasroniylikdan beri mavjud bo'lgan umumjahon nasroniy birligi g'oyasi asosan unutilgan. Biroq, Rim qonunlari va muassasalarining eng kuchli ta'siri ostida bo'lgan cherkov, aholining Buyuk ko'chishidan keyin aralashadigan birlashtiruvchi funktsiyani amalga oshirib, bu haqda esladi. E'tiqod va tashkilotda bir xillikni talab qiladigan cherkov tizimi xalqlar orasida birdamlik tuyg'usini saqlab qoldi. Ruhoniylarning ko'pchiligi rimliklar bo'lib, Rim qonunida yashab, lotin tilini ona sifatida ishlatishgan. Ular qadimiy madaniy merosni va yagona jahon dunyoviy davlatining g'oyasini saqlab qolishdi. Shunday qilib, Muqaddas Avgustin "Xudoning qudrati haqida" (De Civitate Dei) risolasida universal va abadiy monarxiya haqida butparastlarning g'oyalarini tanqidiy tahlil qildi, ammo o'rta asr mutafakkirlari uning ta'limotini siyosiy jihatdan izohlab, muallifning o'zi nazarda tutganidan ko'ra ijobiydir.
G'arbda Vizantiya imperatorining ustunligi rasmiy ravishda tan olingan, ammo Vizantiya cherkovda ikonoborik harakatni boshlaganidan so'ng, Rim papalari tobora ko'proq frantsuz qirolligiga e'tibor qarata boshladilar, uning hukmdorlari o'zlarini birlashtiruvchi siyosatni amalga oshirdilar. Frank Qirol Charlemagne (768-814) ning haqiqiy kuchi, Rojdestvo 800 da, st cherkovida. Rimda Butrus Papa Leo III (795-816) imperator toj bilan toj kiygan, faqat cherkov va muqaddas taxt homiysi sifatida xizmat Rim imperiyasi hukmdori, kuchi bilan zamondoshlari nazarida solishtirish mumkin edi. Tantanalar o'z hokimiyatini muqaddaslash va qonuniylashtirish edi, garchi aslida Papa, shoh, cherkov va dunyoviy amaldorlar o'rtasidagi kelishuv natijasi edi. Karlning o'zi imperatorning nomiga katta ahamiyat berib, uni boshqalarning ko'ziga ko'targan. Shu bilan birga, na u, na toj kiygan otasi faqat G'arbiy Rim imperiyasining tiklanishini nazarda tutmagan: Rim imperiyasi umuman qayta tiklandi. Shu sababli, Karl 68da qulab tushgan Konstantin VI dan keyin Sharqiy chiziqning vorisi bo'lgan 797-imperator deb hisoblandi va 476-da Romulus Avgustulning o'rnini egallamadi. Rim imperiyasi yagona, bo'linmas deb hisoblangan. Charlemagne imperiyasining poytaxti Ahen bo'lsa-da, imperiya g'oyasi imperiyaning siyosiy va cherkov markazi deb e'lon qilingan g'arbiy nasroniylik markazi bo'lgan Rim bilan bog'liq edi. Imperatorlik unvoni Charlzning pozitsiyasini o'zgartirdi, uni o'ziga xos yorqinlik bilan o'rab oldi; Charlzning barcha faoliyati o'sha paytdan beri teokratik g'oyalar bilan bog'liq edi.
Biroq, Charlemagne imperiyasi qisqa muddatli edi. 843ning Verden bo'limi natijalariga ko'ra, imperiya yana bir davlat bo'lib, yana an'anaviy g'oyaga aylandi. Imperatorning nomi saqlanib qolgan, ammo uning tashuvchisi haqiqiy kuchi faqat Italiya hududi bilan cheklangan. 924da so'nggi Rim imperatori Berengar Friulskiyning o'limidan so'ng, Italiya ustidan hokimiyat bir necha o'n yillar davomida Shimoliy Italiya va Burgundy aristokratik qabilalarining vakillari tomonidan e'tiroz bildirildi. Rimda Papa taxti mahalliy vatanparvarlikning to'liq nazorati ostida edi. Imperial g'oyaning uyg'onish manbai X asrning birinchi yarmida qayta tug'ilish paydo bo'lgan Germaniya edi., sobiq Karoling imperiyasi Genri I Ptitselov (919-936), birinchi nemis (Saxon) sulolasining asoschisi Sharqiy qismida hukmronlik davrida. U nafaqat Germaniya qirolligi, balki kelajakdagi Muqaddas Rim imperiyasining asoslarini ham qo'ydi. Uning ishi davom etdi Ottone I Buyuk (936-973), unda Davlat Lorraine sobiq imperiya poytaxti Karolingov Axen bilan ishtirok etdi, vengrlarning reydlari aks ettirildi, slavyan erlariga faol kengayish boshlandi, kuchli missionerlik faoliyati bilan birga o'tdi. Ottone i ostida, cherkov Germaniyada Qirollik hokimiyatining asosiy ustuniga aylandi va Sharqiy Afrika Qirolligining hududiy tuzilmasining asosini tashkil etuvchi qabila duchyalari markazning hokimiyatiga bo'ysundi. Natijada, 960-larning boshiga kelib, Ottone I Karl imperiyasining merosxo'rlari orasida eng qudratli hukmdor bo'lib, cherkov himoyachisi sifatida obro ' -e'tibor qozondi va Italiya siyosatiga asos soldi, chunki o'sha paytda Imperial fikr Italiya bilan bog'langan va Rimdagi Papa imperatorlik qadr-qimmatini olgan. Diniy inson sifatida u nasroniy imperator bo'lishni xohladi. Nihoyat, 31 yanvar 962 qiyin muzokaralar yakunida Otton i Papa va Rim cherkovining xavfsizligi va manfaatlarini himoya qilish va'dasi bilan Papa XII qasamyod keltirdi, bu o'rta asr Rim imperiyasining shakllanishi va rivojlanishi uchun huquqiy asos bo'lib xizmat qildi. 2 fevral 962, Rimdagi Sankt-Peter cherkovida, Ottonning imperator tojining moylanishi va to'y marosimi bo'lib o'tdi, undan keyin u yangi sifatda jon XII va Rimni unga sodiqlik bilan qasamyod qilishga majbur qildi. Ottone men faqat Karl vorisi sifatida o'zini hisobga olgan holda, yangi imperiyani qurish niyatimiz yo'q bo'lsa-da, aslida, nemis monarxlar uchun Imperial toj o'tish G'arbiy Afrika (Frantsiya) dan Sharqiy Afrika qirolligi (Germaniya) yakuniy izolyatsiya anglatadi va yangi davlat ta'lim shakllantirish Rim imperiyasining merosxo'ri sifatida harakat va nasroniy cherkovining homiysi sifatida da'vo nemis va severitalyanskih hududlar asosida. Shunday qilib, yangi Rim imperiyasi tug'ildi. Vizantiya imperatorning universalligini cheklab qo'ygan Fransiya kabi, qo'pol Frank imperatori sifatida tan olinmagan.
Muqaddas Rim imperiyasining asoslari va tarixi
"Muqaddas Rim imperiyasi" an'anaviy atamasi juda kech edi. Uning tantanasidan so'ng, Charlemagne (768-814) uzoq va tez orada "Karl, eng yorqin avgust, xudojo'y, buyuk va tinchliksevar imperator, Rim imperiyasining hukmdori"unvoniga sazovor bo'ldi. Undan keyin Ottona I (962-973) ga qadar imperatorlar o'zlarini "imperator avgust" (lot. (kelajakda, barcha sobiq qadimiy Rim imperiyasi, va kelajakda, va butun dunyo ularga bo'ysunadi, deb shama) hududiy aniqlashtirish holda (imperator augustus). Muqaddas Rim imperiyasining birinchi monarxi Ottone i "rimliklar va franklar imperatori" (lot. imperator Romanorum et Francorum). Keyinchalik Otton II (967-983) ba'zan "imperator avgust rimliklar" (lot. Romanorum imperatori augustus) va Otton III () dan boshlab, bu nom majburiy holga aylanadi. Shu bilan birga, taxtga kirish va uning tantanasi o'rtasida nomzod rimliklar shohlari (lotin rimliklarga) unvoniga sazovor bo'ldi. rex Romanorum) va uning tantanasidan boshlab nemis imperatori (lot. Imperator Germanicæ). Rim imperiyasi "iborasi (lot. Rim imperiyasining merosxo'rlari o'zlarini va Vizantiya imperatorlarini hisobga olganligi sababli, kechikishning sabablari diplomatik asoratlarda yotadi. Fridrix I Barbarosse () 1157 bilan "Rim imperiyasi" iborasiga xristian-katolik xarakterining belgisi sifatida birinchi marta "Muqaddas" (lot. Sacrum). Ismning yangi versiyasi dunyoviy davlatning muqaddasligiga ishonch va imperatorlarning cherkovga bo'lgan da'volarini yaqinda tugallangan investitsiya kurashi nuqtai nazaridan ta'kidladi. Ushbu kontseptsiya Rim qonunini qayta tiklash va Vizantiya imperiyasi bilan aloqalarni tiklash jarayonida yanada mantiqiy asosga ega bo'l di. 1254dan beri manbalarda " Muqaddas Rim imperiyasi "(lot. O'tish: saytda harakatlanish, qidiruv Heiliges Römisches Reich) imperator Charlz IV () ostida uchrasha boshladi. XV asrda Avstriyaning Habsburg sulolasining qo'lida paydo bo'lgan "Germaniya xalqi" iborasining imperiya nomiga qo'shilishi.asosan nemislar (nemislar) yashaydigan barcha erlar (Shveytsariyadan tashqari) edi. O'tish: saytda harakatlanish, qidiruv Nationis Germanicae), aslida nemis erlarini umuman "Rim imperiyasi" dan farqlash uchun. Shunday qilib, 1486dan imperator Fridrix III () ning "universal dunyo" to'g'risidagi farmonida "Germaniya xalqining Rim imperiyasi" va Köln Reichstag 1512 qarorida imperator Maximilian i () birinchi marta 1806gacha saqlanib qolgan "nemis xalqining Muqaddas Rim imperiyasi" ning oxirgi shakli rasmiy ravishda ishlatilgan bo'lsa-da, uning so'nggi hujjatlarida bu davlat shakllanishi "Germaniya imperiyasi" (nemis imperiyasi") deb nomlangan. Deutsches Reich).



Download 163,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish