Хvi б о б. ИЌтисодий ¡сиш ва миллий бойлик



Download 233,4 Kb.
bet3/17
Sana16.06.2022
Hajmi233,4 Kb.
#676774
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
Iqtisodiy o\'sish va milliy boylik

Учинчи муаммо. Ќандай омиллар эвазига иќтисодий ¢сишни таъминлашнинг оптимал вариантини топиш муаммосидир.
Иќтисодчиларнинг фикрига к¢ра Џар ќандай мамлакатнинг иќтисодий ¢сишини таъминлайдиган омиллар, ќуйидагилар:
1. Табиий ресурслар миќдори ва сифати.
2. МеЏнат ресурслари миќдори ва сифати.
3. Асосий капитал Џажми.
4. Техник тараќќиёт ва технология.
5. Инвестициянинг ¢сиши.
Буларни Џаммасини таклиф омили деб аташ мумкин. Айнан улар ишлаб чиќаришни ¢сишини таъминлайди.
Шу билан бирга талаб омиллари Џам катта рол ¢йнайди. Иќтисодиётни ¢сишини таъминлаш учун ишлаб чиќарилган маЏсулотни т¢ла истеъмол ќилиш керак. Бунинг учун ялпи харажатларни к¢пайтириш лозим.
Иќтисодий ¢сишга таќсимлаш омиллари катта таъсир к¢рсатади. Айниќса, миллий даромад ва унинг таќсимланиши, миллий даромадда жамƒаришнинг Џиссаси ќандай б¢лиши ниЏоятда муЏим рол ¢йнайди. Бунда ресурслар шундай таќсимланиши керакки, улардан фойдаланиб - максимал даражада наф келтира-диган маЏсулот ишлаб чиќилсин. Ресурсларни таќсимлаш муаммоси ќай тарзда Џал ќилиниши ва ќандай ќарор ќабул ќилинишига ќараб, айтайлик к¢проќ инвестицион товарлар ишлаб чиќарамизми ёки истеъмол молларими ќ¢йилган маќсадга к¢ра маълум натижага эрищилади.
Ана шу омилларнинг таъсири туфайли ишлаб чиќариш имконияти кенгаяди. Бу имкониятдан самарали фойдаланиш натижасида иќтисодий ¢сиш юз беради. Уни графикда ќуйидагича тасвирлаш мумкин.
Иќтисодий ¢сишнинг барча омиллари бир-бири билан боƒлиќ. Бирининг ¢згариши иккинчисининг Џам ¢згаришига олиб келади.
Ѓарб иќтисодчилари иќтисодий ¢сишда ќайси омил маЏсулот ортишига ќай даражада таъсир к¢рсатишини ва даромад ¢сишида омилларнинг Џиссасини аниќлашга Џаракат ќилишади. Бу муаммони Џал этилиши омилларни оптимал нисбатда бирлашувини таъминлайди.
Уни топиш учун ишлаб чиќариш функциясидан фойдаланилади. Ишлаб чиќариш функцияси маЏсулот ишлаб чиќаришнинг ¢сишига икки омил: меЏнат ва капитал таъсир ќилади деб, уларнинг Џар бирини Џиссасини аниќлашга ќаратилган. ХХ асрнинг 20 - йилларида америкалик олим П. Дуглас статистик маълумотлар асосида буƒдой ишлаб чиќаришни таЏлил ќилади. Унинг Џисобича 1% меЏнатнинг ¢сиши 1% капитал ¢сишига ќараганда ишлаб чиќаришнинг 3 марта к¢п ортишига олиб келар экан. Бу эмпирик тадќиќот тадбиркорга ќ¢шимча капитални к¢пайтиргунча, ќ¢шимча меЏнат жалб ќилган маъќуллигини к¢рсатади. Шундан кейин бозор иќтисодиёти ривожланган мамлакатларда меЏнат омилига аЏамият бера бошладилар. МеЏнат омилидан самарали фойдаланиш, бунинг учун инсоний омилга инвестицияни к¢пайтириш, яъни ишчиларни малакаси билимини оширишга диќќат-эътибор берила бошланди.
50 - йилларда америкалик олим Р. Солоу фан-техника тараќќиётига алоЏида аЏамият бериб, уни етакчи омил деб к¢рсатади. У АЌШ иќтисодиётининг ривожланишини таЏлил ќилиб, 1909—1949 йилларда меЏнат улушининг 80% дан ошиќ ¢сиши фан-техника тараќќиёти эвазига эканлигини аниќлади. Унинг издоши Э. Денисон 1929—1982 йилларда ФТТнинг алоЏида компонентлари б¢йича иќтисодий ¢сишга эришиш борасида уларнинг Џиссасини аниќлади. Эдвард Денисон ¢зининг 1967 йили босмадан чиќќан, 1971 йили рус тилига таржима ќилинган «Иќтисодий ¢сиш суръатларидаги фарќни тадќиќ ќилиш»1 асарида Џар бир омилнинг Џиссасини аниќлашга уринган.



Download 233,4 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish